Vikiliks: vlasti u Srbiji od 2006. znale gde je Ratko Mladić

Transkripti objavljeni na internet sajtu Vikiliks pokazuju da su vlasti u Srbiji znale od 2006. godine gde se skrivaju najtraženiji haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić, ali nisu ništa preduzele da ih uhapse, piše danas Jutranji list.

Iz transkripata se, navodi zagrebački dnevnik, jasno vidi da je takvu politiku podržavao tadašnji premijer Vojislav Koštunica, ali i da su kontakti Mladićevih saradnika išli prema državnom vrhu u Rusiji.

Transkripti dokazuju da je Srbija tek od 2009. godine pokazala iskrenu nameru da uhvati begunce i da je preduzela sve potrebne korake, navodi list.

„Ranije nije postojala volja, ali su postojale informacije. Sada postoji jaka volja, ali je begunce teško pronaći”, saželi su američki diplomati problem sa srpskom politikom prema Hagu, proizilazi iz transkripta diplomatskih depeša koje je objavio Vikiliks.

U transpkriptima se, kako navodi Jutranji list, navodi da je u razgovoru s američkim diplomatama krajem 2009. predsednik Srbije Boris Tadić optužio i stranku Vojislava Koštunice da je imala informacije o tome gde se begunci nalaze, ali ih je skrivala.

Jačanjem Tadićeve Demokratske stranke to se promenilo, a predsednik Srbije, prema transkriptima, najavio je da će, jednom kada haški begunci budu uhapšeni, biti moguće dokazati ko ih je skrivao i ko je znao gde su.

U vreme Vikiliks transkripata, navodi zagrebački dnevnik, nisu postojali dokazi da je Mladić u Srbiji, ali ni da je negde drugde. Policija je pratila tragove i nadzirala prijatelje i članove porodice, a dobijali su pohvale i za revnosno traženje Gorana Hadžića.

Jutranji navodi da su u vreme ovog transkripta otkrivene informacije da je haški zatvorenik Radovan Karadžić živeo od 450 evra mesečno, a da su Mladić i Hadžić, otkada su nestali, boravili i u Rusiji. Tako su srpske vlasti navodno od ruskih službi tražile pomoć u dobijanju informacija o čemu se, kako pokazuju transkripti, razgovaralo u Beogradu 2009. na sastanku srpskog državnog vrha s američkim izaslanikom za pitanja ratnih zločina Stivenom Rapom.

Američke dipolomate su još ranije slale depeše o lovu na Mladića i o tome da Rusija nije udovoljila srpskim zahtevima za saradnju, a kako navodi zagrebački dnevnik, pozivajući se na transkripte koje je ekskluzivno dobio, to je Amerikancima ispričao savetnik srpskog predsednika Miki Rakić 25. avgusta 2009, kada se razgovaralo o službenoj poseti ruskog predsednika Beogradu.

Rakić je, prema tim dokumentima, rekao da veruje da Mladićev karakter i činjenica da je bio vojni komandant bosanskih Srba ukazuju na to da se on verovatno skriva u Srbiji, ali vrlo je moguće da ima i podršku spolja.