Novi kvartet Mokranjac

Duga tradicija ansambla pod ovim imenom traje od samog Stevana Mokranjca koji je osnovao prvi gudački kvartet u Srbiji u kome je i sam svirao drugu violinu. Muziciranje nije dugo trajalo. Mnogo godina kasnije osniva se Srpski gudački kvartet koji su vodili Branko Pajević, Jovan Kolundžija i drugi naši istaknuti violinisti i koji je delovao u periodu od 1971. do 1981. U okviru Mokranjčevih dana 1982. kvartet je dobio i dodatak, prozvao se Mokranjčevim imenom. I ovaj ansambl je, usled nepovoljnih prilika u zemlji i loših materijalnih uslova, prestao sa radom 1992. godine.

Novi gudački kvartet istog imena osnovan je u našem, XXI veku, 2010. godine od profesora muzičke škole „Mokranjac”, institucije koju je takođe osnovao veliki srpski kompozitor.

Njihov koncert u punoj sali Skupštine grada pokazao je širinu repertoara, ali i potrebu za izvođenjem dela domaćih autora, što bi, po nama, i trebalo da bude glavna orijentacija kvarteta. Domaće muzike za ovaj ansambl pisano je veoma mnogo i u prethodnim vremenima, a i danas, tako da i samo posvećivanje ovoj vrsti muzike bilo bi neprocenjivi doprinos srpskoj kulturi i pravi razlog postojanja kvarteta. U tom smislu je koncert i započeo Počasnicom Stevanu Mokranjcu Dejana Despića, odličnoj kompoziciji koja je inspirisana najboljim temama iz Mokranjčevih Rukoveti i duhovnih dela, a koja je originalno pisana za devet violončela, pa prerađena za gudački sastav i za kvartet.

Ovoga puta izvedena je u raskoši dubokih instrumenata, viole i violončela.

Drugo domaće delo, istovremeno je imalo i svoju premijeru, Varijacije na fragment iz „Njest svjata” Ivana Brkljačića, delo poručeno od strane ovog ansambla, a povodom osnivanja. Autor na sasvim novi, postmoderni način tretira uzorak, u ovom slučaju kratke delove citata iz niza Mokranjčevih Rukoveti, a sama tema na koju se nadovezuje sedam varijacija uzeta je iz Mokranjčevog Opela. Moderno pismo mladog i uspešnog autora i njegov pogled u Mokranjčev opus demonstriraju nastavak folklorne i mokranjčevske linije naše muzike na inovativan način. Zvuk gudačkog kvarteta dopunjen je glasom čiju je deonicu realizovala uvek veoma sugestivna Katarina Jovanović.

Ostali deo programa, Divertimenta Mocarta i L. Vajnera, kao i ciklični komadi Mendelsona uklapaju se u neku drugu koncepciju. Sva dela su izvedena sa smislom za zajedničko muziciranje, za međusobno slušanje i „neiskakanje”, a pretpostavljamo da će budućnost doneti čvrstinu koncepcije i brioznost svih izvođača.