I školarine pune budžet

I ove godine se ponovila priča sa pokušajem jednog manjeg broja fakulteta da podignu školarine, koje, zbog teške ekonomske situacije, nisu menjane već nekoliko godina. Posle pritiska prosvetnih vlasti, fakulteti su, ipak, vratili cenu studija na staro, negodujući jer je nastavni proces već doveden na ivicu opstanka.

Prema objašnjenju dr Dragoslava Stamenkovića, dekana Stomatološkog fakulteta, prošle godine su bili prinuđeni da smanje plate profesorima za 10 odsto, kako bi studenti imali adekvatne uslove za rad.

„Vežbe naših studenata su skupe, akademcima su neophodni instrumenti, sterilizatori, sertifikovan meterijal, tokom obuke se angažuje i stomatološka sestra, a obavezan je i asistent, koji vodi vežbe sa šest, najviše sedam akademaca”, rekao je dekan i dodao da je školarina na privatnom stomatološkom fakultetu dva puta veća.

Iako većina dekana tvrdi da su školarine zanemarljivi deo prihoda za fakultet, ova situacija, koja se ponavlja iz godine u godinu, pokazuje da ima istine i u tvrdnjama studenta da njihov novac zapravo ide za plate nastavnika, umesto za poboljšanje uslova studiranja. Sumnju unosi i činjenica da nijedan fakultet nije javno predstavio specifikaciju troškova, odnosno koliko je novca i kuda tačno idu pare od školarina, uprkos zahtevima studenata, koji se ponavljaju najmanje jednu deceniju.

Javna je tajna da se ovi iznosi, zapravo, izračunavaju odokativno, da se gleda da cifra bude okrugla i deljiva na rate, kako je priznao i dekan ETF-a. Dr Miodrag Popović ukazuje na još jednu važnu stavku, o kojoj se malo zna:

– Do 2005. godine student je mogao da prenosi ispite i, pošto je fakultet bio petogodišnji, mogao je čak sedam godina da bude na budžetu. Po novom zakonu, imamo četvorogodišnje studije i student može samo četiri godine da bude na budžetu. Dakle, država je pooštrila uslove za budžetsko finansiranje, a, sa druge strane, reformom nam se drastično povećao broj studenata koji diplomiraju na vreme – taj procenat je sada oko 40 i mi smo po tome najbolji na UB. To je dobro za njih, dobro za državu, ali je jako loše za fakultet. Mi smo ranije, naročito oko 2000. godine, imali prosek studiranja oko osam godina i manje od 10 odsto studenata je završavalo na vreme. Dakle, popravili smo sve što je trebalo da popravimo, a kao nagradu imamo manje para od države, što je paradoksalno.

A po mišljenju rektora Univerziteta u Beogradu, izlaz iz ove situacije bi mogao da bude u promeni modela finansiranja.

– Sada jedni studenti ne plaćaju ništa, a drugi plaćaju previše. Treba da se uvede participacija i da svi daju pomalo, dok dobro studiraju, a tek ako pokvare rezultate, da plaćaju više cene – kaže dr Kovačević.

On dodaje da razume i fakultete koji se sami dovijaju kako da plate račune, ali i studente, jer je teška ekonomska situacija, a poslednje istraživanje pokazuje da su roditelji 30 odsto studenata u poslednje dve godine ostali bez posla.

Kada je reč o okruženju, od 16 zemalja u kojima postoje školarine u EU, jedino Italija nema regulisan iznos školarina na javnim visokoobrazovnim institucijama. Većina ovih zemalja zakonom propisuje maksimalni iznos školarina, dok manji broj zemalja (25 odsto) ima zakonom određen iznos školarina za sve visokoškolske institucije i programe.

Istraživanja u drugim zemljama pokazuju da mnogobrojne visokoškolske institucije ne naplaćuju školarinu direktno, već različitim administrativnim taksama, koje se, zatim, koriste da uvećaju deo budžeta namenjenog nastavi. Srbija je među istraživačima označena kao jedna od zemalja koje su veoma kreativne u osmišljavanju različitih administrativnih naplata za studente, u pokušaju da uvećaju ukupni budžet institucije.

S. Gucijan

--------------------------------------------------------

Povećana izdvajanja

U 2011. godini, prema podacima Ministarstva prosvete i nauke, izdvajanja iz budžeta za visoko obrazovanje veća su za 5,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je za direktne materijalne troškovedato 350 miliona dinara više nego lane.

„Zakonom o budžetu Republike Srbije utvrđuje se za svaku godinu visina sredstava za rad i funkcionisanje ustanova visokog obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija. Ova sredstva obuhvataju zarade zaposlenih, materijalne troškove, investicije i studentski standard, odnosno troškove ishrane i smeštaja studenata u studentskim domovima i investicije u studentski standard. U Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu za visoko obrazovanje utvrđena su sredstva sa ukupnim iznosom od 29,009 milijardi dinara, od čega 23,517 milijardi dinara za fakultete i 4,634 milijardi dinara za studentski standard”, navode u resornom ministarstvu.

Oni ističu da se sredstva izdvajaju u skladu sa mogućnostima države, kao i da je ministarstvo u vreme krize povećalo izdvajanja za fakultete i izmirilo dugove pojedinih visokoškolskih ustanova iz prethodnih perioda koji su činili značajnu stavku.

„Na pojedinim fakultetima došlo je do akumuliranja dugovanja za materijalne troškove iz prethodnih godina, čak iz 2003, 2004, 2005. i 2006. godine, kada, po mišljenju samih fakulteta, nije dovoljno izdvajano za ove namene. Pored toga, neki fakulteti su, iako su imali dovoljno sredstava, odlagali plaćanje obaveza i time akumulirali dug. Ova vlada i resorno ministarstvo u protekle tri godine su, pored redovnog servisiranja tekućih obaveza, upravo većim izdvajanjem za materijalne troškove rešili brojna pitanja u vezi sa troškovima grejanja, korišćenja prostora i drugim materijalnim troškovima”, naglašavaju u Ministarstvu prosvete.

J. Č.