Šoping-molovi su mesta visokog kiča

Šta se obično može naći u vašem frižideru?

Igor Mandić je negde zapisao da je frižider ogledalo kuće. Čist i uređen frižider znači da imate i čist i uređen stan. U mom frižideru je malo stvari, ali uglavnom neophodnih da se napravi prava zakuska. I to ne znači da je i uređen i čist. Što je svojstveno jednom piscu.

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Obavezno. Ako ni zbog čega drugog, onda da vidim da nije možda istekao rok upotrebe.

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je…

Da se poštuje vaš novac. A najmanje se poštuje u bankama.

Uvozna ili domaća roba?

Bitno je jedino da je roba kvalitetna, a nije važno čija je.

Da li kupujete na sniženjima?

Da. Uglavnom knjige.

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?

Nema.

Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?

Mnogo. Pogotovo dizajn. Reklamama se ovde mnogo ne veruje. Poneki put više vredi usmena reklama ili ono komšijsko „rekla-kazala”.

Da li češće koristite kartice ili gotov novac?

Kartice, naravno.

Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?

Živim u blizini Cvetnog trga, tu se nalazi nekoliko dobrih supermarketa. Za sitnice koristim prodavnicu iz moje zgrade.

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Ne samo potrošačke već i mnoge druge. Rezultat toga su šoping-molovi, neka vrsta novih kultnih (i kulturnih) mesta, a u stvari mesta visokog kiča.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?

Na pijacu svakog dana.

Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom?

Podrazumevam to da kada, na primer, kupite košulju, da je ne bacite posle prvog pranja. Ili kada kupite sveže meso, da nemate osećaj da jedete plastiku.

Dobre cipele su…

Italijanske. A znate već kakve su italijanske cipele.

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Kao i svako drugi. A to znači često, jer su nam uglavnom prodavali rog za sveću.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Verovatno ga ima, ali i ako ga ima čisto sumnjam da se primenjuje efikasno. Mi nismo zaštićeni ni u mnogo bitnijim stvarima od potrošačkih.

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Iskreno rečeno, nemam pojma. Valjda zbog toga što ne verujem da je prava zaštita moguća. Mora da postoji neko telo, tek toliko da formalno budemo u skladu sa propisima Evropske unije.