Evropska fudbalska super liga na horizontu

Sve, najblaže rečeno, kontroverze koje su pratile „enti” izbor Jozefa Blatera (četvrti uzastopni mandat) na mesto predsednika Svetske fudbalske federacije došle su kao „kec na jedanaest” Karlu Hajncu Rumenigeu, predsedniku Evropske asocijacije klubova i istomišljenicima, da već sada krenu u rat za što bolju startnu poziciju u odmeravanju snaga sa Fifom i Uefom.

Za upućene oštro oglašavanje Rumenigea bio je siguran znak da se nešto krupno valja iza brda. Evo i zašto. Bajern, čiji je Rumenige predsednik, decenijski je nekako uvek bio uz institucije, a kad Bavarci postanu glasnogovornici promene kursa onda se baš zakuvalo.

Rumenige je diplomatski vešto nediplomatskim rečnikom pustio probni balon sa odloženim dejstvom. On je prvo opravdano osuo drvlje i kamenje na Fifu, suprotstavljajući se Blaterovoj ideji o evoluciji i rešavanju problema korak po korak govoreći da „više ne mogu da se trpe ljudi u svetskoj kući fudbala ogrezli u korupcionaške afere i da je spreman za revoluciju ako je ona jedino moguće rešenje”.

Pitaju se i sponzori

Potom je usledila i poenta uobličena u izjavu da „klubovi nisu poštovani onoliko koliko zaslužuju jer plaćaju igrače a ne odlučuju o takmičenjima.”

Izgovorivši sve ovo Rumenige je naravno znao da će se u poljskom Krakovu 13. i 14. oktobra održati sastanak 27 ministara sporta Evropske unije gde će se, pored ostalog, razgovarati i o „dobrom upravljanju u fudbalu.”

Takođe, globalne tržišne marke poput „Vize”, „Adidasa”, „Koka kole” i „Emirata”, stalni partneri Fife, u zaštiti svojih poslovnih interesa, tražili su hitro raščišćavanje stanja.

Baš u tom grmu i leži zec. Do 2014. na snazi je „memorandum o razumevanju” potpisan 2008. između ECA i Fife i Uefe u kome su se klubovi obavezali da igraju Ligu šampiona i da puštaju fudbalere za zvanične i prijateljske utakmice nacionalnih timova (broj nastupa je godišnje ograničen).

U ECA (iz Srbije su u ovoj organizaciji Partizan, Crvena zvezda i Vojvodina, dok je portparol „crno-belih” Marko Vjetrović član Izvršnog odbora) se 2008. „utopila” grupa G-14, sastavljena od najmoćnijih klubova „Starog kontinenta” (Mančester junajted, Arsenal, Liverpul, Real, Barselona, Milan, Inter, Juventus, Bajern, Lion, Ajaks, itd), koji su praktično i nastavili da vode glavnu reč, promenivši jedino trgovačko ime firme.

Paralelno sa Rumenigeom, inače zakletim protivnikom prijateljskih duela na nacionalnom nivou, pažnju medija su privukle i reči Umberta Gardinija, organizacionog direktora Milana: „Mi investiramo u fudbalere, razvijamo ih i dajemo im razlog da igraju, a stalno nas opterećuju novim obavezama i Fife i Uefe.”

TV prava kao zlatna koka

Činjenice idu u prilog ovoj tezi. Na Svetskom prvenstvu 2006. u Nemačkoj iz evropskih klubova igralo je 75 odsto svih fudbalera (iz nemačke, italijanske, engleske, španske i francuske lige 52,1 odsto), a samo su Čelsi i Barselona dali po 13 svojih članova. Na nedavno završenom šampionatu Južne Amerike 41 odsto „neposrednih proizvođača” su došli iz 110 evropskih klubova.

Ili to slično, samo upakovano na drugi način: na EP u fudbalu 1980. učestvovalo je osam ekipa, a 2016. biće ih tri puta više, na Mundijalima se ranije nadmetalo 16, a u Južnoj Africi 2010. čak 32. reprezentacije.

Zato najbogatiji evropski klubovi i razmišljaju da od 2014. formiraju svoju super ligu zatvorenog tipa. Ideja nije nova, još 2000. je među prvima lansirao Silvio Berluskoni, vlasnik Milana. Čini se da su sada uslovi sazreli. Primedbe da će takmičenje biti dosadno ako stalno isti igraju brani se tvrdnjom da sve profesionalne lige SAD decenijama funkcionišu po ovom modelu. Kao prelazno rešenje moguće je nešto poput elitne evropske košarkaške lige. Uleb je potisnuo Fibu, a veći broj klubova ima zagarantovano mesto, dok se iz godine u godinu ostatak popunjava rotirajućim licima.

Ono što je pitanje svih pitanja jeste kako će ovakva liga na horizontu funkcionisati i šta će joj biti glavni izvor finansiranja. I tu je rešenje izgleda u američkom iskustvu. Posle postignutog dogovora između NFL i igrača i prekinute 136. dnevne obustave rada, postalo je jasno da liga kroz dve, tri godine od novih TV ugovora može zbirno da računa na oko 13.000.000.000 evra. A stari, dobri fudbal, planetarno vole svi da gledaju...