Zvezda jednim hicem gađa dva zeca

Današnjom utakmicom u Subotici (17,30 č) fudbaleri Crvene zvezde počeće sezonu koja može da bude prelomna. Ako ni ovaj šampionat ne završe na prvom mesto biće to prvi put u istoriji kluba da pet godina nije osvojena titula prvaka.

Četiri gladne godine su prošle dok se „crveno-beli” nisu 1951. upisali među šampione države. Potom je ukleta bila druga polovina devedesetih. Posle trijumfa 1995, uz to zaslađenog i osvajanjem kupa, maler je prekinut tek 2000.

Pristalice Crvene zvezde nisu navikle na dugačak post kad su trofeji u pitanju. To je jedno od onih dostignuća po kome se ona razlikovala od ostalih klubova u Jugoslaviji, a na osnovu toga je stekla i evropski ugled, pošto je gotovo bila pretplaćena na učešće u međunarodnim kupovima.

Poslednje godine se razlikuju od njene celokupne istorije. Za četiri sezone je osvojen samo jedan domaći kup, a ekskurzije po Evropi je završavala kad je, što se kaže, počinjalo pakovanje za njih.

Zato njeni igrači u ovu sezonu ulaze opterećeniji nego bilo koja prethodna generacija. Neophodni su rezultati dostojni one stare Zvezde ne samo da bi se očuvao ugled, nego što su oni neizostavni ulog da se klub i finansijski oporavi.

Kao što se u takvim okolnostima i očekuje u Crvenoj zvezdi sami sebe sokole da će konačno završiti prvenstvo na prvom mestu. Zahvaljujući briljantnoj igri protiv Ventspilsa u Beogradu, koja im je donela i pobedu od čak 7:0 (ne bi bilo nezasluženo ni da je bilo ubedljivije), „crveno-beli” mogu da šire krila. I da se uoči domaće sezone osećaju kao orlovi, koji će s nebeskih visina da se obruše na lovinu.

Pre nego što s Topčiderskog brda slete na sever Bačke moraju da potisnu iz sećanja nezaboravnu utakmicu protiv Letonaca. Ventspils je, na osnovu meča kod kuće, precenio svoje mogućnosti i zbog toga je platio debeo ceh. Spartak zna s kim ima posla, a da ume da ga obavi pokazao je proletos kada je na Zvezdinom stadionu izvukao 2:2.

Prosinečki je uoči prvog kola poželeo da se ponovi takva igra u kojoj je, kako je rekao, njegov tim bio izuzetan, iako nije pobedio: izveo je 20 kornera, stvorio veliki broj šansi... Ali, teško je pretpostaviti da će tako biti i ovoga puta, tim pre što se igra u Subotici. Istina, Zvezda je prošle jeseni tamo pobedila s 2:1, ali je do tri boda stigla kroz iglene uši – u samom finišu utakmice.

Trener nema razloga da menja tim koji je na poslednjoj utakmici pružio ono već zaboravljeno uživanje u Zvezdinoj igri i delotvornosti. Međutim, izuzev u onih desetak evropskih divova, kojima je svejedno gde i kome izlaze na megdan, fudbaleri iz ostalih klubova ne igraju isto kod kuće i u gostima. I baš zato izjava Prosinečkog da Lazović više nije talenat, nego da je postao igrač verovatno i treba da ulije onima koji nose crveno-beli dres bar deo samopouzdanja koji su Zvezdini fudbaleri imali u vreme kad je njihov sadašnji trener prvi put prekoračio klupski prag.

Zvezda je poslednjih deset godina uglavnom loše počinjala prvenstvo. Sada bi da taj običaj promeni. I mada je jasno da njen današnji suparnik spada u vrh našeg fudbala, ipak je jasno da će pravu borbu za titulu da vodi sa svojim večitim rivalom. I zato joj ne bi odgovaralo da Partizanu već na početku „da foru”.

Pored toga susret u Subotici ima i dodatni značaj, mada Prosinečki to gura u drugi plan. U četvrtak Zvezdi dolazi Ren i ishod tog dvoboja s francuskim timom za ulazak u Ligu Evrope itekako može da utiče na to kakva će biti sezona. „Crveno-beli” su, koliko i titula, željni zimovanja u Evropi, što im nije pošlo za rukom, evo, biće 20 godina.

Zbog toga u Subotici neće igrati Evandro, jer je pametnije da se ne rizikuje s njegovom povredom. Prosinečki može da proceni da bi još nekog mogao da poštedi za Francuze, ako ne celu utakmicu, onda bar da ga ne gurne u vatru svih 90 minuta.

Pobeda i dobra igra u Subotici bi dali novi polet Zvezdinim fudbalerima uoči prijemnog ispita za Ligu Evrope. I zato će protiv Spartaka „crveno-beli” nastojati da jednim hicem pogode dva zeca: dobar start u domaćoj ligi i uspešnu generalnu probu za pretplatnu kartu za Evropu.

I. Cvetković