Zeleni krovovi čuvaju energiju

Uskoro će se ravni krovovi na zgradama u mnogim gradovima širom Srbije zazeleneti. Prema zakonskim odredbama koje važe u Evropskoj uniji, a kojima će morati da se prilagodi i naša zemlja, u gradovima će vlasnici na vrhovima zgrada morati da postave zeleni krov zbog zbrinjavanja kišnice i vlage.

Princip je prilično jednostavan: ono što je zemlji uzeto gradnjom zgrade, mora joj se nadoknaditi na krovu. Ali, zeleni krov može biti i mesto za odmor, a najveća mu je prednost što smanjuje temperaturne razlike. Travnjak, različito bilje, manja stabla, pa čak i ribnjak, mogu se naći na krovu kuće ili zgrade. Ovakve zelene oaze već postoje i

na vrhovima objekata u Zagrebu; u zavisnosti od veličine krova, tipa zelenog krova (intenzivni ili ekstenzivni), cena kvadrata takve oaze u Evropskoj uniji kreće se oko 200 evra.

Takvi krovovi su samo deo ekološkog trenda gradnje u svetu, koji će uskoro zahvatiti i Srbiju. Očekuje se da će se prvi krovovi u našoj republici zazeleniti u Beogradu ili Novom Sadu. Stručnjaci ističu da poslednjih sedam godina govore o neophodnosti izgradnje ekoloških objekata i da će i kod nas zgrade biti građene poštujući stroge propise o zaštiti životne sredine. Među pet najprirodnijih izolacionih materijala ubrajaju se kamen, drvo, opeka, staklo i providna toplotna izolacija. Ali, oni upozoravaju da i prirodni materijal može da postane neekološki ako se za njegovu dalju obradu koriste štetne i otrovne supstance, kao što su aditivi, na primer.

Posebno mesto među ekološkim materijalima ima "inteligentno" staklo, koje propušta određeni deo sunčevog svetla, u skladu s godišnjim dobom. To staklo reguliše količinu sunčevog svetla i UV zraka, koji su patogeni, i štedi energiju koja se troši na rasvetu, a ponaša se u skladu s vremenom.