Pravi polu - profesionalizam i virtualni profesionalizam

Neočekivani neuspeh protiv Šamroka za ulazak u Ligu Evrope doveo je prilike u Partizanu do usijanja. „Crno-belima”, a i srpskom fudbalu, podsmevaju se i Kurta i Murta: naš prvak ispade od nekih poluprofesionalaca iz Irske!

I kao krunski dokaz neviđene bruke i sramote osvanuše zarade. Naši dobijaju ovoliko, a njihovi – pa, takoreći, džeparac u poređenju s onim što se kod nas daje.

Međutim, ne treba žuriti sa zaključcima. Upućeniji predstavljaju problem u drugačijem svetlu.

– Bez razloga omalovažavamo poluprofesionalizam. Irci su s obe noge čvrsto na zemlji, – objašnjava dr Miroljub Stojković, nekadašnji generalni sekretar Fudbalskog kluba Crvena zvezda, koji od osamdesetih godina ima sportsku marketinšku agenciju u Londonu, tako da je jedan od najboljih poznavalaca finansijskih prilika u sportu, a posebno u tom delu sveta. – Oni su shvatili da ne mogu da imaju profesionalizam kakav je, na primer, u Engleskoj. Zato su se opredelili za ono što mogu. Za razliku, recimo, od nas. Mi imamo profesionalizam, ali je on virtualan. Sudski procesi oko dugova između klubova i igrača i trenera su primer disproporcije između naših želja i mogućnosti. Fudbaleri u Irskoj imaju manje ugovore nego oni koji igraju kod nas, ali se tamo plaća na vreme. A oni koji bi više – idu u Englesku, Škotsku... Irci su, kao i mi, izvoznici fudbalera.

Oni su, čak, napustili sezonu jesen-proleće i prešli na prvenstvo u istoj takmičarskoj sezoni. S obzirom na njihovu klimu manji su troškovi kad se igra preko leta.

– Irci imaju generalni koncept, a kod nas vlada improvizacija. Naši klubovi, na primer, na startu sezone prodaju ono malo igrača što vrede, pa onda jurcaju po svetu zamene za njih na osnovu snimaka i priča raznih tipova. Ova dva poslednja meseca su sinteza svega dobrog i lošeg u našem fudbalu, – ističe dr Stojković. – Šamrokovi igrači su limitirani i to je vidljivo, ali i njihova neverovatna rešenost i ozbiljnost da stignu do svog maksimalnog nivoa. Čak su, bez obzira na navijačku pripadnost, i simpatični u tome. I Ren je suprotna priča. On se kao klub opredelio za fizički vrlo superiorne igrače, brze, funkcionalne... I ono što smo videli čak i nije prava slika. Ona je ružna, a realna slika je još gora.

Mi smo poznati po tome da idemo iz krajnosti u krajnost. Okolnosti kod nas nisu takve da bismo mogli da imamo profesionalizam kakav je u engleskoj ili španskoj ligi, ali zbog ovoga što se desilo našim vodećim klubovima (tome treba dodati i poraz Vojvodine od lihtenštajnskog Vaduca) ne treba ni da se dignu ruke i da se vratimo na amaterizam.

– Srbija nema resurse kakve je imala Jugoslavija i zato bi uzori trebalo da nam budu zemlje koje su nam slične po fudbalskoj tradiciji i mogućnostima, recimo skandinavske. Možda bi Prva liga, s ne više od 12 klubova, mogla da ostane profesionalna, ali da funkcioniše kao privredni entitet. U Drugoj ligi, možda i u Trećoj, bio bi poluprofesionalizam, a u ostalima amaterizam, – poziva na razmišljanje dr Stojković.

----------------------------------------------

Fljamurtari – Barselona 1:1 i 0:0

U prvom kolu Kupa Uefe 1987/88. Partizan je ispao od Fljamurtarija (u gostima izgubio s 2:0, a u Beogradu pobedio s 2:1) . Od tada je ime tog albanskog kluba postalo neizbežan pojam za „tešku bruku” nekog našeg tima.

Međutim, to što smo potcenili tim iz Albanije je naša – zabluda. Fljamurtari je godinu pre toga, takođe u prvom kolu Kupa Uefe, igrao s Barselonom – 1:1 i 0:0! Katalonci su prošli samo zahvaljujući tome što se gol u gostima bolje vrednuje.

Posle „crno-belih” Fljamurtari je izbacio Vizmut (0:1 u Istočnoj Nemačkoj i 2:0 u Albaniji), a onda je u osmini finala naleteo ponovo na Barselonu. Ovog puta nije bilo dramatično: u gostima je izgubio s 4:1, a revanš dobio s 1:0. Ali, zar je mala stvar ostvariti protiv Barselone makar utešnu pobedu?!