Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pomirenje u Viminacijumu

Археолошко налазиште Виминацијум из ваздуха

Deveti Uneskov samit šefova država jugoistočne Evrope pod nazivom „Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi”, čiji je domaćin predsednik Srbije Boris Tadić, biće održan u petak, 2. septembra, u arheološkom nalazištu Viminacijum.

Kako je najavljeno, na Samitu će učestvovati predsednik Albanije Bamir Topi, član predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda bošnjačkog naroda Bakir Izetbegović, predsednik Bugarske Georgi Prvanov, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, i predsednik Crne Gore Filip Vujanović.

U radu Samita učestvovaće i generalni direktor Uneska Irina Bokova, evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, multijezičnost i mlade Androula Vasiliou, i generalni direktor za obrazovanje, kulturu, nasleđe, mlade i sport Saveta Evrope Gabriela Bataini Dragoni, a Grčka i Moldavija na Samit će poslati ministre kulture i zamenike ministra kulture.

Posle plenarnih sednica, učesnici Samita će obići arheološko nalazište, a direktor Arheološkog parka Viminacijum arheolog Miomir Korać objašnjava za „Politiku” da će visoke zvanice dočekati u naučnoistraživačkom centru Viminacijuma, u čijim atrijumima će i biti smešteni učesnici Samita.

– Gosti će videti Viminacijum kod Kostolca, dakle, jedan od najznačajnijih rimskih gradova i vojnih logora u periodu od prvog do četvrtog veka, i obići rimske terme, mauzolej, memorijalnu grobnicu u kojoj su sahranjeni prvi hrišćani, rimski akvadukt koji je dovodio vodu u grad, severnu kapiju vojnog logora, a biće im pokazana i aktuelna iskopavanja rimskog amfiteatra, u kojem su nedavno pronađene freske. Jedan kolega istraživač iz Italije, na primer, bio je zapanjen jer nikada nije video da je jedan rimski amfiteatar bio oslikan freskama – kaže Miomir Korać.

Iako su, kako dodaje, na ovom prostoru (Rumunija, Bugarska, Makedonija) postojali rimski gradovi, i imali svoje amfiteatre, oni, nažalost, nisu sačuvani.

– Rimski amfiteatar postoji i kod Sremske Mitrovice, antičkog Sirmijuma, ali su sačuvani samo njegovi delovi, i zato je ovo jedinstveno mesto za istraživače. Prošle godine u Viminacijumu je pronađena jedna figura od žada, i ko zna kakva nas iznenađenja još čekaju. Amfiteatar Viminacijuma veličine je 138 puta 125 metara, i veći je i od Beogradske arene. Prima blizu 11.000 gledalaca – naglašava Korać.

Prema njegovim rečima, geofizička istraživanja pokazuju da je Viminacijum, osim amfiteatra, imao i hipodrom, dugačak 430 metara, koji se neposredno naslanja na carsku palatu.

– Rimske trupe su Karakalu, jednog od rimskih imperatora, upravo na hipodromu „izvikale” za imperatora. I nije bilo rimskog imperatora koji nije prošao ovim prostorom. To je bio grad sa vrlo dinamičnim razvojem, što pokazuje i umetnost koja je na ovom prostoru negovana. Najbolje freske kasne antike nađene su upravo na Viminacijumu, i za goste Samita priredićemo izložbu tih fresaka – ističe naš poznati arheolog.

On je, da podsetimo, i autor projekta „Put rimskih careva”, koji podrazumeva povezivanje svih gradova na teritoriji Srbije gde su rođeni rimski carevi. U okviru projekta planirana je izrada 18 bista rimskih imperatora, a vajari Sonja Marinović-Perović i Vuk Đuričković već su napravili šest bista, koje će biti pokazane posetiocima Samita.

– Goste ćemo provesti i kroz Muzej Viminacijuma koji ima jedan nivo iznad i dva nivoa ispod zemlje. U muzeju veličine 1.500 kvadrata videće eksponate pronađene do danas, a predstavićemo im i aktuelno istraživanje rimskog kupatila, u okviru kojeg je dokazano da Viminacijum „leži” na termalnoj vodi – naglašava Korać.

Kako dodaje, nalazište je otvoreno cele godine i kao raritetni lokalitet često ga posećuju i stranci. Od stranih stručnjaka do sada je posebna saradnja ostvarena sa istraživačima iz Bolonje, Ankone, i Minhena.

--------------------------------------------------------

Irina Bokova prvi put

Generalni sekretar Uneska Irina Bokova prvi put će boraviti u Srbiji otkako je imenovana na ovu funkciju. Njen dolazak ima dodatni značaj s obzirom na činjenicu da sledi posle nedavnog pokušaja Prištine na 35. redovnom godišnjem zasedanju Komiteta za svetsku baštinu Uneska, u Parizu, da srpske manastire na Kosovu predstavi kao srednjovekovne spomenike Kosova. Srbija je, podsetimo, tada odbranila pripadnost Pećke patrijaršije, Visokih Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške u Prizrenu srpskoj kulturnoj baštini.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.