Pomirenje u Viminacijumu

Deveti Uneskov samit šefova država jugoistočne Evrope pod nazivom „Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi”, čiji je domaćin predsednik Srbije Boris Tadić, biće održan u petak, 2. septembra, u arheološkom nalazištu Viminacijum.

Kako je najavljeno, na Samitu će učestvovati predsednik Albanije Bamir Topi, član predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda bošnjačkog naroda Bakir Izetbegović, predsednik Bugarske Georgi Prvanov, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, i predsednik Crne Gore Filip Vujanović.

U radu Samita učestvovaće i generalni direktor Uneska Irina Bokova, evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, multijezičnost i mlade Androula Vasiliou, i generalni direktor za obrazovanje, kulturu, nasleđe, mlade i sport Saveta Evrope Gabriela Bataini Dragoni, a Grčka i Moldavija na Samit će poslati ministre kulture i zamenike ministra kulture.

Posle plenarnih sednica, učesnici Samita će obići arheološko nalazište, a direktor Arheološkog parka Viminacijum arheolog Miomir Korać objašnjava za „Politiku” da će visoke zvanice dočekati u naučnoistraživačkom centru Viminacijuma, u čijim atrijumima će i biti smešteni učesnici Samita.

– Gosti će videti Viminacijum kod Kostolca, dakle, jedan od najznačajnijih rimskih gradova i vojnih logora u periodu od prvog do četvrtog veka, i obići rimske terme, mauzolej, memorijalnu grobnicu u kojoj su sahranjeni prvi hrišćani, rimski akvadukt koji je dovodio vodu u grad, severnu kapiju vojnog logora, a biće im pokazana i aktuelna iskopavanja rimskog amfiteatra, u kojem su nedavno pronađene freske. Jedan kolega istraživač iz Italije, na primer, bio je zapanjen jer nikada nije video da je jedan rimski amfiteatar bio oslikan freskama – kaže Miomir Korać.

Iako su, kako dodaje, na ovom prostoru (Rumunija, Bugarska, Makedonija) postojali rimski gradovi, i imali svoje amfiteatre, oni, nažalost, nisu sačuvani.

– Rimski amfiteatar postoji i kod Sremske Mitrovice, antičkog Sirmijuma, ali su sačuvani samo njegovi delovi, i zato je ovo jedinstveno mesto za istraživače. Prošle godine u Viminacijumu je pronađena jedna figura od žada, i ko zna kakva nas iznenađenja još čekaju. Amfiteatar Viminacijuma veličine je 138 puta 125 metara, i veći je i od Beogradske arene. Prima blizu 11.000 gledalaca – naglašava Korać.

Prema njegovim rečima, geofizička istraživanja pokazuju da je Viminacijum, osim amfiteatra, imao i hipodrom, dugačak 430 metara, koji se neposredno naslanja na carsku palatu.

– Rimske trupe su Karakalu, jednog od rimskih imperatora, upravo na hipodromu „izvikale” za imperatora. I nije bilo rimskog imperatora koji nije prošao ovim prostorom. To je bio grad sa vrlo dinamičnim razvojem, što pokazuje i umetnost koja je na ovom prostoru negovana. Najbolje freske kasne antike nađene su upravo na Viminacijumu, i za goste Samita priredićemo izložbu tih fresaka – ističe naš poznati arheolog.

On je, da podsetimo, i autor projekta „Put rimskih careva”, koji podrazumeva povezivanje svih gradova na teritoriji Srbije gde su rođeni rimski carevi. U okviru projekta planirana je izrada 18 bista rimskih imperatora, a vajari Sonja Marinović-Perović i Vuk Đuričković već su napravili šest bista, koje će biti pokazane posetiocima Samita.

– Goste ćemo provesti i kroz Muzej Viminacijuma koji ima jedan nivo iznad i dva nivoa ispod zemlje. U muzeju veličine 1.500 kvadrata videće eksponate pronađene do danas, a predstavićemo im i aktuelno istraživanje rimskog kupatila, u okviru kojeg je dokazano da Viminacijum „leži” na termalnoj vodi – naglašava Korać.

Kako dodaje, nalazište je otvoreno cele godine i kao raritetni lokalitet često ga posećuju i stranci. Od stranih stručnjaka do sada je posebna saradnja ostvarena sa istraživačima iz Bolonje, Ankone, i Minhena.

--------------------------------------------------------

Irina Bokova prvi put

Generalni sekretar Uneska Irina Bokova prvi put će boraviti u Srbiji otkako je imenovana na ovu funkciju. Njen dolazak ima dodatni značaj s obzirom na činjenicu da sledi posle nedavnog pokušaja Prištine na 35. redovnom godišnjem zasedanju Komiteta za svetsku baštinu Uneska, u Parizu, da srpske manastire na Kosovu predstavi kao srednjovekovne spomenike Kosova. Srbija je, podsetimo, tada odbranila pripadnost Pećke patrijaršije, Visokih Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške u Prizrenu srpskoj kulturnoj baštini.