A od nesvrstanog – statua Ozirisa

U muzeju „25. maj” i Kući cveća sutra će biti priređen program povodom 50 godina od prvog Samita nesvrstanih,održanog u Beogradu 1961. godine. U Muzeju „25. maj”, u 14.30 časova, biće otkrivena reljefna mapa putovanja Josipa Broza Tita, koja predstavlja deo autentične zidne dekoracije objekta ovog muzeja. Zbog potreba ostalih izložbenih aktivnosti mapa je četiri godine bila pokrivena, a na njoj su obeležena mesta koja je tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz posetio do otvaranja Muzeja 1962. godine.

Putovanja Josipa Broza, smatra kustos Ana Panić, bila su važan deo spoljnopolitičke strategije zemlje, i organizovana su s ciljem razvijanja bilateralnih odnosa Jugoslavije, ali i učvršćivanja njene uloge u Pokretu nesvrstanih. Slika Tita kao „svetskog putnika”, dodaje, bila je snažan segment simboličke prakse tadašnje zemljei gradila je jedinstvenu poziciju socijalističke Jugoslavije u svetu…

Istog dana u Kući cveća, u 15 časova, biće otvorena izložba „Nesvrstani – odBeograda do Beograda”, na kojoj će, do četvrtog oktobra, biti prikazanipokloni koje je Josip Broz Tito dobio od zvaničnika, učesnika Prve konferencije nesvrstanih.

– Među 32 izložena eksponata ima onih koji spadaju u kulturna dobra zemalja iz kojih potiču, kao što je bronzana statua boga Ozirisa, poklon predsednika Ujedinjenih Arapskih Republika Anvara el Sadata. Drugi su savremeni dekorativni predmeti izrađeni tradicionalnim tehnikama, kao što je pribor za pisanje od slonovače i zlata, poklon predsednika Vrhovnog vojnog saveta Sudana, generala Ibrahima Abuda, a treći deo su prigodni pokloni koji predstavljaju spoj savremenog dizajna i izvornih motiva s ciljem da se posebno istakne posveta ili simbol darodavca, kao što je srebrna kutija za cigarete, poklon etiopskog cara Hajla Selasija. Takvi predmeti predstavljaju čest inventar predsedničkih kolekcija, kao i ordenje, čija je razmena, prilikom Titovih poseta stranim državama, ili prijema stranih delegacija, spadala u dogovorenu obavezu, navodi kustoskinja izložbe Ana Panić.

Srebrna kutija za cigarete, poklon etiopskog cara Hajla Selasija

Podsećajući na istoriju Pokreta nesvrstanih, istoričar Vladimir Petrović, u katalogu izložbe, naglašava da se po završetku Drugog svetskog rata svet ubrzano podelio na dva međusobno suprotstavljena vojna, politička i ideološka bloka, predvođena Sjedinjenim Američkim Državama i Sovjetskim Savezom.

– U senci ove globalne konfrontacije odvijao se jednako značajan proces osamostaljivanja nekadašnjih evropskih kolonija, zavisnih i poluzavisnih država Azije i Afrike. Početkom pedesetih godina lideri ovih zemalja, unastojanju da snažnije artikulišu svoj interes, sastaju se na konferencijama tražećiputeve saradnje i zajedničkog delovanja– navodi Petrović. On dodaje da su uzajamni sukobi članica ugrozilijedinstvo Pokreta za vreme osamdesetih godina, a kriza i krah socijalističkog bloka doveli u pitanje i njegovu svrhu. Premda se na narednim konferencijama broj članica i dalje povećavao (danas obuhvata 120 država i 18 posmatrača) pokret je, dodaje istoričar, ostao veran izvornim ciljevima: mir u svetu, razoružavanje, odbrana ljudskih prava, ekonomska saradnja i demokratizacija međunarodnih odnosa, dok su teme kojima se danas bave njegove članice pre svega iz oblasti ekologije, ekonomskog razvoja i kulturne politike.

----------------------------------------------------------

Učesnici prvog Samita

Na Prvoj konferenciji nesvrstanih u Beogradu 1961. učestvovalo je 25 zemalja: Avganistan, Alžir, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambodža, Kipar, Kongo, Kuba, Liban, Maroko, Mali, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis, i Ujedinjene Arapske Republike.