Upotreba i zloupotreba 11/9

Pre jedne decenije 19 terorista preuzelo je kontrolu nad četiri putnička aviona: dva su udarila u njujorški Svetski trgovinski centar, treći je pogodio Pentagon dok se četvrti srušio u polja Pensilvanije pošto su putnici onemogućili let ka Beloj kući.

Za samo nekoliko, časova više od 3.000 nevinih ljudi je poginulo, mahom Amerikanaca ali i državljana 115 zemalja.

Svet se u prvi mah zdušno solidarisao sa Amerikom u šoku. Amerika je bila uplašena. Strah i povređeni ponos opredeljivali su odluke Bele kuće, uključujući i one zbog kojih je 11/9 svakako bitan datum istorije SAD.

Retko ko je bio protiv kada je Džordž V. Buš, proglasio globalni Rat protiv terorizma – definisan pozivom „Ko nije s nama taj je protiv nas“ – i krenuo na Avganistan u poteri za Al Kaidom.

Sumnje u prave namere počele su da se umnožavaju tek kada je postalo jasno da se fabrikuju motivi napada na Irak. Vašington je ignorisao UN. Evropska unija se podelila.

Toni Bler je, i u Britaniji, proglašen za „Bušovu pudlicu“, dok je američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld Francusku i Nemačku pogrdno nazvao „starom Evropom“ zbog nespremnosti da podrže američku invaziju. EU se od posledica tih podela još leči.

Rat protiv terora je međunarodno pravopretvorio u prazno slovo na papiru. Taj rat je Avganistanu i Iraku doneo samo smrt i razaranja.

Pominjanjem „krstaškog pohoda“ Buš je protiv sebe okrenuo svet islama. Istovremeno, u žurbi da pridobije nove saveznike na frontu prema Osami bin Ladenu, tadašnji stanar Bele kuće nije se ustezao da uspostavi veze s despotskim režimima.

Ugled Amerike kao „lidera slobodnog sveta“ ozbiljno je bio narušen ne samo osionim Bušovim intervencionizmom i nipodaštavanjem sveta, već i torturom po iračkom zatvoru Abu Graib ili ilegalnim transferom osumnjičenih stranaca i njihovim problematičnim držanjem u zatvoru Gvantanamo na Kubi.

Al Kaida je u ovoj deceniji desetkovana, ubijen je i Osama bin Laden, ali Al Kaida je u međuvremenu od organizacije prerasla u ideologiju koja se ćelijski širi, osvajajući nove prostore od Arabijskog poluostrva do Magreba.

Terorizam je i dalje pretnja, mada se njegovi dometi sužavaju. On može da razara, ne može da stvara. Ljudi koji ove godine izlaze na ulice Tunisa, Kaira ili Damaska traže promene, ali ne uzvikuju slogane Al Kaide.

Činjenica je da se Amerika sačuvala od ponavljanja 11/9. Po koju cenu i slobodama i dolarima? Čuveni Patriotski zakon omogućio je vlastima da ulaze u privatne živote – posebno muslimana i ljudi s Bliskog istoka – kao nikada dotle.

Amerika je 400 milijardi dolara potrošila na sopstvenu bezbednost, plus 1.300 milijardi na ratove u Iraku i Avganistanu. Prvi misli da je dobila pa polako izvlači vojnike, drugi se pretvorio u najduži rat u američkoj istoriji.

Bušov globalni rat je, slažu se mnogi, bio pogrešan odgovor na napad Al Kaide. Pre nego što je istekla decenija, američke snage izvršile su invaziju na dve zemlje a sada su umešane u operacije u Jemenu, Somaliji i Pakistanu. Programi vojne pomoći SAD aktivni su u gotovo svakoj zemlji sveta.

Globalna posvećenost samo sili oružja uticala je da imperijalno vreme SAD traje sasvim kratko. Velike međunarodne institucije bile su potisnute u stranu. Finansijska nadmenost kapitala će pogoditi ne samo Vol strit već će poprimiti dimenzije svetske epidemije.

Ratovi oblikuju istoriju. Kojoj onda eposi pripada vreme posle 11/9? Amerika je doživela trenutak trijumfa „jednopolarnog sveta“. Boreći se za „srca i duše“ drugih, promovisala je demokratiju, slobode i prosperitet – i krahirala. Svet je danas višepolaran.

Americi su događaji vezani za vreme posle 11/9 ostavili da razmišlja nad rečenicom njenog bivšeg predsednika Dvajta Ajzenhauera: „Ne mešajte se u kopnene ratove i okupaciju, fokusirajte se da sačuvate snagu američke ekonomije“.

Taj 11/9 2001. bio je po svim merilima dotle nezapamćena tragedija, ali ne i tačka istorijskog zaokreta sveta. Nije najavio novu eru međunarodnih odnosa u kojoj će prevagnuti globalna agenda terorista, u kojoj će takvi spektakularni napadi postati svakodnevica.

Uprkos sve pažnje posvećene ratu protiv terorizma, proteklu deceniju obeležili su globalizacija, inovacije informatičke tehnologije, ratovi u Avganistanu i Iraku, Arapsko proleće.

Septembar 11. 2001. ipak nije jedan od onih datuma koji je određivao sudbinu sveta. Jeste je korigovao, ali ne i menjao poput 1789, 1815, 1914, 1939, 1989.