Utorak, 04.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Industrija nezaposlenosti

Dramatične debate posle kojih neće uslediti neophodne promene, neće moći još dugo da se ponavljaju. Ili hitne reforme ili dalje propadanje – poručuju iz svih udruženja poslovne zajednice.

– Javni sektor Srbije zapošljava 30,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih, što je gotovo trostruko više od proseka u zemljama Evropske unije – kažu u Uniji poslodavaca Srbije. – Umesto da se broj od 535.000 zaposlenih u državnim i javnim službama smanji za 10 odsto, kao što je dogovoreno pre dve godine sa MMF, on se u međuvremenu za toliko povećao. Neracionalno upravljanje javnim sektorom i rasipništvo proizvodi zaduživanje Srbije i sve veći budžetski deficit. Deo ove reforme javnog sektora mora biti i profesionalizacija upravljanja državnim i javnim preduzećima, kao i delimična privatizacija javnih preduzeća pronalaženjem kvalitetnih kupaca i strateških partnera.

Olakšavanje tereta poreza i doprinosa za privredu neće biti, jednodušno ukazuju privrednici i ekonomisti, ako se istovremeno ne dogodi i reforma Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja. To podrazumeva da mu se vrati imovina, ali i njegovu profesionalizaciju i odvajanje od uticaja političkih stranaka.

– Koliko god to bilo neprijatno, da ne bi došlo do još većih otpuštanja i da nam ne bi zapretila i dužnička kriza, neko penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru mora reći da njihova primanja, bar za neko vreme, ne mogu realno da rastu, a možda će morati i da opadaju – smatra ekonomista dr Goran Nikolić.

Treća velika reforma koju privreda očekuje jestereforma poreskog sistema i primena evropskih standarda u opterećivanju privrednih subjekata.

– Privreda u Srbiji ima zastareli sistem linearnog oporezivanja u kome su visokoprofitabilne i niskoprofitabilne privredne grane izjednačene, a prosečni porezi i doprinosi na zaradu su realno među najvišima u Evropi – kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca. – Uz to, postoji još lista od 40 do 65 dodatnih taksi, naknada, nameta, u zavisnosti od grane privrede i delatnosti preduzeća.

Bez nove poreske politike u Srbiji ne može biti privrednog rasta zato što više ne možemo da očekujemo visoke prihode od privatizacije, poručili su sredinom aprila prošle godine autori publikacije Fonda za razvoj ekonomskih nauka „Poreska politika u Srbiji – pogled unapred”. Ta knjiga je shvaćena kao najava poreske reforme. Tom prilikom je tadašnja ministarka finansija Diana Dragutinović naglasila da je poreska reforma neophodna srpskoj maloj, otvorenoj i visoko evroizovanoj privredi u kojoj je ograničen domet ekonomske politike.

– Treba nam poreski sistem koji podstiče proizvodnju, konkurentnost i izvoz, zapošljavanje i investicije, ne stimuliše potrošnju, uvoz i sivu ekonomiju, a štiti ugrožene slojeve stanovništva – rekla je Dragutinović.

U svom obraćanju kolegama ekonomistima, ona je napomenula da vrlo dobro zna da promene u poreskom sistemu nikoga neće zadovoljiti. Svoje izlaganje je završila rečima:

– Ne očekujem aplauze. Oni koji ovakvim promenama dobijaju ćute, a oni koji gube biće veoma glasni. Mesto na kome sam nalaže mi da o tome govorim jasno i glasno. Zahvaljujem se na podršci, a uglavnom je nemam.

Dr Milojko Arsić, jedan od autora studije, tada se zalagao da stopu poreza na zarade, koja je niska ne bi trebalo menjati, ali je predložio da se smanje doprinosi na zarade za socijalno osiguranje. Tako bi cena rada u Srbiji bila manja, što bi smanjilo rad na crno i privuklo investitore, pogotovo u granama koje zapošljavaju veliki broj ljudi. Najveći deo gubitaka budžetskih prihoda zbog smanjenja doprinosa, kako je predložio Arsić, nadoknadio bi se povećanjem stope poreza na dodatu vrednost i to one više sa 18 na 22, a niže sa osam na 12 odsto. On smatra da bi povećanje PDV-a jednokratno uticalo na rast cena, ali ne bi značajnije uvećalo inflaciju.

Reformu poreskog sistema, kao i druge dve, Vlada Srbije odložila je „za posle izbora”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.