Ustavni sud se digitalizovao

Ustavni sud Srbije od sada će raditi lakše i brže uz pomoć četiri servera, 35 laptopa, 17 računara, 29 štampača i četiri skenera. U ovaj informacioni sistem za rad na predmetima uloženo je do sada 20 miliona dinara, koje je obezbedilo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, odnosno sadašnja Uprava za digitalnu agendu.

– Nova tehnologija će sudijama omogućiti uvid u 8.599 predmeta, koliko ih trenutno ima u radu. U ovom elektronskom sistemu već su održane dve pripremne sednice – rekao je predsednik Ustavnog suda dr Dragiša Slijepčević na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

On je istakao da je neophodno obezbediti novac za dodatno unapređenje sistema, koje bi omogućilo da uvid u predmete imaju i građani koji traže zaštitu prava pred Ustavnim sudom Srbije.

Govoreći o razlozima uvođenja novog informacionog sistema, Slijepčević je naglasio da je jedan od ključnih razloga povećanje efikasnosti suda kako, zbog velikog broja predmeta koje prima, sud ne bi došao u situaciju da ne može da odgovori svojoj ustavnoj funkciji i ostvari ustavno-sudsku zaštitu.

Slijepčević je istakao da su svi predmeti iz ranijeg sistema preneti u novi, tako da je omogućeno praćenje predmeta od prijema do konačne odluke. Novi način rada omogućava predsedniku suda, svakom sudiji i saradniku uvid u informacije o svakom predmetu, kao i održavanje elektronskih sednica, automatsko zavođenje, dodelu i obradu predmeta.

Sudija USS Bosa Nenadić rekla je da je taj sud među malobrojnim državnim institucijama i ustavnim sudovima u Evropi koji su uveli elektronski sistem poslovanja.

Ona je dodala da je uvođenjem novog sistema učinjen pomak u radu Ustavnog suda, jer se sednice vode u elektronskom formatu, u kome se pripremaju i objavljuju i odluke koje je doneo taj sud.

– Građani će moći preko sajta da prate kretanje predmeta, od njihovog ulaska u sud do okončanja – rekla je Bosa Nenadić, navodeći da nijedna procesna radnja pred tim sudom neće biti preduzeta a da istovremeno ne bude i evidentirana.

Državna sekretarka za digitalnu agendu Jasna Matić rekla je da je dogovoreno da se u sledećoj fazi omogući i uvid u sudsku praksu, kao i da se rad suda učini dostupnim građanima.

Prema njenim rečima, oko 17 miliona dinara koštalo je uvođenje softvera, a ostatak novca potrošen je za hardversku opremu.

Pored novog informacionog sistema, bržem radu Ustavnog suda doprineće i izmene Zakona o Ustavnom sudu, koje će omogućiti rad u manjim sudskim većima i drugačiji rad na predmetima. Predlog tog zakona trebalo bi da, nakon dobijenog mišljenja Venecijanske komisije, bude upućen u skupštinsku proceduru.

Izmenama Zakona o Ustavnom sudu predloženo je formiranje dva veća od po sedam sudija, a predsednik suda bio bi predsednik oba veća, kao i uvođenje trojnih veća koja bi rešavala predmete koji formalno ne ispunjavaju pretpostavke za postupanje Ustavnog suda.

– Ustavni sud bavio bi se predmetima građana čija su prava ugrožena i potrebna im je ustavno-pravna zaštita, dok bi predmete koji ne ispunjavaju pretpostavke za postupanje rešavala trojna veća – objasnio je Slijepčević.

On je dodao da bi zakonskim izmenama trebalo da bude omogućeno da Ustavni sud predlaže sopstveni budžet, o kome bi konačno odlučila Skupština Srbije, a predviđene su i novine u statusu sudija kojima bi bilaobezbeđena samostalnost i sigurnost po završetku obavljanja te funkcije.