Kosovske statističke teme

Pripreme za popis stanovništva u Srbiji su na samom kraju. Popisivači su odabrani i spremni da krenu na teren.

Srbi na Kosovu i Metohiji pitaju: hoćemo li i mi biti popisani. Ovamo, U Gračanici, Novom Brdu, Lipljanu, Gnjilanu, Goraždevcu i drugim mestima gde Srbi žive, ne traže se popisivači preko tržišta rada, niti na bilo koji drugi način. Niko ništa ne govori.

Jednako je u onim mestima gde se porodice i pojedinci mogu nabrojati u jednom dahu, tako i u onim mestima gde kompletna domaćinstva žive, bave se poljoprivredom, veruju u opstanak u svom domu.

Kada je bio organizovan albanski popis velika većina Srba nije se odazvala – čekali su popis države Srbije. Razmišljali su da će tu svoju građansku dužnost obaviti u državi koju jedino priznaju za svoju. Da li će?

Odgovor ne dobijaju jer su telefonske veze sve slabije, protok informacija sve teži dok mediji postaju sve izbirljiviji u odnosu na teme i interpretacije; Internet se svodi na Fejsbuk, a i inače što bi se neko danas potresao zbog muke nekog drugog kada nema vremena da reši svoja egzistencijalna pitanja. Uostalom, bolje prolaze televizijski programi koji nude neprestanu zabavu i viceve, štampa je puna dešavanja iz takozvanog džet-seta. Sve je postalo šou-biznis.

Ponekad izgleda da je svaki naš dan poseban šou u kome smo opstali na volšeban način. A da je naš život biznis i to se ne može sporiti. Ako krenete kod lekara nemojte s praznim novčanikom, kada polazi dete u školu morate imati više nego što ste planirali, o trgovini da i ne govorimo. Jedino na pijaci možete dobro trgovati sa malo novca. Tu su kupci na dobitku. Ali šta da kažemo za seljake kojima je suša već uzela danak, a onda ih dotukle niske otkupne cene.

To su ,,statističke” teme zajedničke i za Srbiju i za Kosovo i Metohiju. Ali one druge bolne teme i sva nerešena pitanja i problemi onih tačkasto rasejanih Srba kroz Metohiju i Kosovo izgleda da će ostati kao zakačene parole na barikadama na Jarinju. Svaka čast, oni će izdržati i uspeće, i nadamo se da će makar oni biti popisani.

Srbi na Kosovu i Metohiji podeljeni su na različite načine, onako kako su se sami ili ih je neko drugi delio. Sada je stigla još i ta podela na one sa severa i one južno od Ibra. Tužno da tužnije ne može biti. Ali te podele su samo dodatni poeni u međunarodnom (šou) biznisu.

Političari ćute. Niko ne dolazi u Gračanicu. Računaju, valjda: kad prođe popis optužiće one druge što nisu evidentirali ovaj narod.

Kako god da su obeleženi, podeljeni, markirani ili etiketirani Srbi sa Kosova i Metohije će najverovatnije, u najvećem broju, ostati neprebrojani predstojećim popisom stanovništva u Srbiji.

„Mi i onako kao da ne živimo, kao da nas nema”, reče neko, ,,velika stvar i ako nas ne popišu”.

*Pisac iz Gračanice