Nobel za pionire imunologije

Trojica istraživača čija su otkrića iz korena promenila saznanje o tome kako se organizam bori protiv infekcija dobili su Nobelovu nagradu za medicinu, saopštio je juče Nobelov komitet u Stokholmu.

Amerikanac Brus Batler, Luksemburžanin Žil Ofman i Kanađanin Ralf Stajnman podeliće oko 1,1 milion evra. Oni su postali nobelovci jer su njihove studije pospešile prevenciju i lečenje infekcija, raka i upala, javljaju svetske agencije.

Batler i Ofman su otkrili kako funkcioniše prva linija odbrane u organizmu dok je Stajnman pronašao novu imunološku ćeliju – dendritsku ćeliju koja pomaže organizmu da pobedi infekciju.

Nagrada je, kaže se u saopštenju komiteta, otišla u ruke Batlera i Ofmana zbog „otkrića koja se tiču aktiviranja urođenog imuniteta” dok je Stajnman proglašen za laureata zbog „otkrića dendritske ćelije i njene uloge u stečenom imunitetu”.

Žil Ofman, Brus Batler i Ralf Stajnman

Batler (54) je profesor genetike i imunologije u Kaliforniji, Ofman (70) je radio kao istraživač u Strazburu a bio je i predsednik Francuske nacionalne akademije nauka, dok Stajnman (68) rukovodi Centrom za imunologiju na Univerzitetu Rokfeler u Njujorku.

Dok su se Amerikanac i Luksemburžanin devedesetih godina prošlog veka posvetili urođenom imunom sistemu i prvoj liniji odbrane organizma, otkrivajući proteine receptore za prepoznavanje bakterija čim uđu u organizam, dotle se Kanađanin usredsredio na sledeću, takozvanu adaptivnu fazu imunog sistema tokom koje se mikroorganizmi sasvim otklanjaju iz organizma.

Svi ovi koraci pomogli su lekarima da shvate kako se organizam bori protiv stranog tela dok farmaceuti zahvaljujući njima poboljšavaju vakcine. Ova imunološka saznanja bitna su ne samo za suočavanje sa infekcijama već i za borbu sa tumorima, naglasio je Nobelov komitet.

Dobitnici za medicinu su prvi saopšteni. Danas će se znati laureat za fiziku, sutra za hemiju, dok će nagrade za  književnost i mir biti obelodanjene u četvrtak odnosno petak. Nobelovac za ekonomiju znaće se sledeće nedelje.

J. S.

----------------------------------------------

Uskoro vakcina protiv hepatitisa

Stajnman je otkrio dendritsku ćeliju 1973. Ona aktivira takozvane T-ćelije za proizvodnju antitela koja konačno pobeđuju infekcije. Kako AP saznaje u Nobelovom komitetu, farmaceutski giganti uveliko koriste ova saznanja da bi napravili bolje vakcine mada se nijedna još nije našla na tržištu. Uskoro bi, ipak, trebalo da se pojavi vakcina protiv hepatitisa. Na istim osnovama očekuje se i razvoj terapije protiv raka i hroničnih zapaljenja.

----------------------------------------------

Ralf Stajnman umro tri dana pre objave imena laureata

Stokholm – Jedan od trojice dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu ili fiziologiju, kanadski imunolog i citolog Ralf Stajnman umro je tri dana pre objavljivanja imena laureata, saopšteno je juče sa Rokfelerovog univerziteta u Njujorku.Stajnmanu je dijagnostikovan rak pankreasa pre četiri godine, a on je preminuo 30. septembra, tri dana pre objave imena dobitnika nagrade, prenosi AP.

Nobelove nagrade se ne dodeljuju posthumno.Goran Henson iz Nobelovog komiteta izjavio je da članovi komiteta nisu znali da je Stajnman umro u momentu kada su donosili odluku ko će da dobije nagradu, tako da propisi nisu narušeni.

Tanjug