General iz Knina

Godinu dana je u vrhu Generalštaba. Prvo kao zamenik načelnika, a od otcepljenja Crne Gore zastupnik, ili jednostavnije vršilac dužnosti. Od pre nekoliko dana i načelnik, odlukom predsednika Tadića, uz to i vanredno unapređen u čin general-potpukovnika.
Kao šef Generalštaba i u v. d. stanju pokazao se vrlo energičan i sa jasnim idejama kojim pravcem reforme treba da idu. To mu je donelo uvažavanje i kod domaćih, ali i stranih političara, jer se zalaže  za profesionalizaciju vojske do 2010. godine, veće plate za oficire i ulazak u "Partnerstvo za mir", što se ovih dana i desilo, ali i dalju vojnu integraciju sa susedima u regionu, evropskim zemljama i SAD.

Strani vojni analitičari primećuju da je Vojska postala institucija koja se najbrže reformiše u Srbiji, uprkos teretu koji vuče iz prethodnih decenija . General Ponoš je uveren da je Vojska  u ovom trenutku dobar međunarodni brend.

"Međutim, i političari bi mogli da hrabrije prihvate Vojsku kao alat spoljne politike u savremenim međunarodnim odnosima", kaže Ponoš.

Zdravko Ponoš je rođen je 3. novembra 1962. godine u Kninu. Zagrebački je pitomac, školovan je tamošnjoj Vojno-tehničkoj akademiji. Uniformu je obukao sa 14 i po godina. U Beogradu, na Elektrotehničkom fakultetu, magistrirao je na temu "GPS globalni navigacioni sistemi".

Prošle godine je posetio Knin gde ima porodičnu kuću u kojoj je odrastao. Iz Knina je otišao posle osnovne škole, a sa prijateljima iz detinjstva i bivšim komšijama se povremeno viđa u Beogradu. U srednjoškolskim i studentskim danima osamdesetih u zagrebačkom klubu "Kulušić" slušao je "Azru", "Prljavo kazalište", "Haustor". Kaže da i dalje voli istu muziku, a hobiji su mu još i istorija, fudbal i crtani filmovi. Naročito " Simpsonovi". Od njegovog dolaska  na čekanju na telefonima u Generalštabu sluša se instrumentalna verzija pesme "Još uvek nisam našao ono što tražim" grupe "Ju Tu".

Karijeru je počeo kao komandir u jedinicama za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva. Radio je u Upravi za Elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva Generalštaba,  u Upravi za međunarodnu vojnu saradnju  Ministarstvo odbrane gde je bio i načelnik.

Prošao je generalštabno usavršavanje i Kraljevski koledž za obrambene studije u Londonu, kurs za više izvršioce u evropskom centru za studije sigurnosti "Džordž Maršal" u Nemačkoj i kurs evropske bezbednosti u ženevskom centru za bezbednosnu  politiku. Ima položen NATO STANAG 6001.

Nakon studija na Kraljevskom koledžu u Londonu, njegov rad "Privatne vojne kompanije", objavljen je i nagrađen kao jedan od najboljih radova (u generaciji je bilo 84 polaznika iz celog sveta).

Tokom londonskih studija  leteo je kao kopilot na britanskom školskom avionu.

Obavljao je i dužnost predsedavajućeg Multinacionalne savetodavne grupe Regionalnog centra za kontrolu naoružanja. Formirao je prvu kancelariju u Ministarstvu odbrane za saradnju sa NATO koja je prerasla u Odeljenje za saradnju sa NATO. Tada, 2003. godine, to je bilo Odeljenje za integracije tada "najmlađe" odeljenje u Ministarstvu odbrane, prema godinama zaposlenih.

Još dva puta je vanredno unapređivan: 2000. u čin pukovnika i prošle godine u čin generala.

Ono što mu je kod nekih prednost kod drugih mu je mana. Pa na primedbe da je previše prozapadno orijentisan i da se previše oslanja na strane kadrove kaže da je dobro da američki i drugi generali dolaze u Beogradu.  Jer devedesetih su formirali stavove o srpskoj vojsci boraveći u ruralnim ratnim područjima. "Sada kad dođu u Beograd i vide Vojnu akademiju, VMA, žene ovog grada, otići će kao naši ambasadori." 

Kaže da NATO niko nikada nije tražio da naša vojska bude manja. "Ako mi želimo da imamo sto hiljada vojnika niko tu ne pravi problem. Ono što je važno je  da ta vojska može da funkcioniše zajedno sa drugim vojskama, da je u stanju da govori istim jezikom i da ima iste procedure"

General Ponoš  živi sa suprugom Zdenkom. Govori engleski i ruski.