Zaljubljen u Panoniju

Za karijeru subotičkog violiniste Lajka Feliksa slobodno se može reći da je internacionalna u pravom smislu te reči. Sa svojim gudalom obišao je celu Evropu. U Mađarskoj ima status zvezde, popularan je i u Aziji, a u Japanu postoji klub njegovih obožavalaca. Ipak, Feliks svojim nastupom i ponašanjem ne odaje takvu sliku o sebi.

Muzička biografija Subotičanina koji je pre nekoliko dana napunio 32 godine ne počinje tipično za virtuoze, rečima da su omiljeni instrument prvi put uzeli u ruke sa pet ili šest godina. Lajko je violinu počeo da svira tek u dvanaestoj godini, ali je sve ubrzo nadoknadio osvojivši mnoge značajne muzičke nagrade u Jugoslaviji. Intervjue daje veoma retko, a kao razlog za to gotovo uvek navodi da njegova muzika govori bolje od stotina reči. Sve što radi u životu, radi uz muziku i kada je tužan i kada se veseli. Za njegovo stvaralaštvo kritičari kažu da je ga teško žanrovski odrediti jer je bazirano na različitim zvucima sa celog panonskog podneblja.

Kada 31. decembra Lajko Feliks bude izašao pred publiku ispred Doma narodne skupštine kaže da će pokloniti prisutnima ono što najbolje zna da radi, a to je dobra svirka. A kada mu se posle toga na sceni bude pridružio majstor trube Boban Marković i njegov orkestar, sva je prilika da će publika moći da uživa u svojevrsnom muzičkom nadmetanju.

Na početku razgovora pitali smo Lajka Feliksa šta će izvesti pred Beograđanima.

– Biće to jedna muzička improvizacija kao što sam radio uvek do sada, i to se odnosi na deo gde ću svirati ja sa svojim pratećim bendom. Sa Bobanovim orkestrom ćemo svirati moje kompozicije koje smo već ranije izvodili. Iskren da budem, više volim akustične koncerte, jer je violina takav instrument. Sada će to biti sviranje u mikrofon, ali nema veze, važno je da nastup bude dobar.

Mnogi numere Lajka Feliksa svrstavaju u world music. No, on sam ne deli to mišljenje, a na pitanje kako bi opisao svoje stvaralaštvo odgovara:

– Ja ne definišem svoju muziku, već je samo stvaram i sviram. Ima, pak, muzičara koji vole da daju opise svog rada. Meni na pamet uvek padne Betoven koji nikad nije određivao svoju muziku. To su tek kasnije drugi izmisli i rekli da Betoven svira klasiku. Mnogi, kad ne mogu da prepoznaju nečiji rad, kažu "pa to je world music". Najbolje i najjednostavnije je reći da je to što ja sviram autorska muzika.

Popularni violinista u svojim numerama kombinuje tradicionalni zvuk sa tla cele Panonije. On kaže da se tokom šezdesetih godina prošlog veka u Mađarskoj slušala narodna muzika, koja zapravo svoje korene ima u Transilvaniji.

– To podneblje je veoma zanimljivo i umetnički inspirativno, jer u sebi nosi razne uticaje. Ima tu i jevrejske i nemačke i rumunske muzike. Tako sam i ja zavoleo rumunski melos, pa mnogi kažu da u mojim pesmama ima mnogo rumunskog šmeka.

Popularni violinista ne nastupa u Srbiji tako često. Uglavnom su to koncerti u Beogradu i Novom Sadu ili, kao pre dve godine, u Zrenjaninu. Naša publika južnije od glavnog grada nije skoro bila u prilici da ga sluša. Lajko kaže da su se sada stvari promenile i da bi uskoro mogao da ima turneju u našoj zemlji.

– Voleo bih da sledeće godine napravim nekoliko akustičnih svirki u celoj Srbiji, a već sam u pregovorima da nastupim na sledećem Belefu. Mnogi su koncerte koje je Lajko održao sa orkestrom Bobana Markovića svrstali u red najzanimljivijih muzičkih događaja kod nas. O tome kako je svirati sa majstorom srpske trube, subotički violinista kaže:

– Nedavno smo svirali u Budimpešti na koncertu koji je nazvan "Koncert radosti" – i bilo je odlično. Nažalost, ne sviramo tako često zajedno, možda do tri puta godišnje. Balkanski melos je izuzetno popularan i svugde se dobro prima, mogu da kažem da je moda na Zapadu slušati muziku sa ovih prostora. Zanimljivo je da se ta popularnost ne odnosi na muziku iz istočne Evrope već samo na zvuke sa Balkana.

Lajka Feliksa je slušala publika u mnogim delovima sveta. O tome koliko mu je važno šta posetioci njegovih koncerata misle o njegovom radu kaže: