Nedelja, 27.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pravoslavni manastiri u Crnoj Gori

Манастир Морача

Pravoslavna kulturna baština na tlu Crne Gore, prvi put sabrana u monografiji „Pravoslavni manastiri u Crnoj Gori”, izložena je na sajmu u izdanju „Štampara Makarija” iz Beograda i „Oktoiha” iz Podgorice. Jedan od autora, Lazar Pejović, profesor fotografije sa Fakulteta likovnih umetnosti na Cetinju, proveo je četiri meseca na terenu zajedno sa Tatjanom Pejović i Aleksandrom Čilikovim, istoričarima umetnosti i konzervatorima, dugogodišnjim stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Crne Gore i autorima teksta u knjizi.

Ovaj sintetički projekat, zasnovan na manjoj studiji Tatjane Pejović iz 1995, realizovan je pet godina i daje najsavremeniji presek stanja kulturno-istorijskog i duhovnog nasleđa sačuvanog u pravoslavnim manastirima Crne Gore tokom skoro devet vekova, uz brojne likovne priloge. U arhitekturi, slikarstvu, primenjenoj umetnosti, prepisivačkoj i štamparskoj delatnosti koja se u njima odvijala, ostvareni su visoki dometi, značajni za umetnost i kulturu jugoistočne Evrope.

– U toku rada, svi podaci provereni su i na terenu, i u literaturi, nema zastarelih, kaže Lazar Pejović. Mogu se sagledati umetničke i kulturne vrednosti koje to nasleđe stavlja u regionalni i evropski kontekst i ukazuje na mešanje uticaja i stilova, zapadnih i istočnih, tokom cele istorije manastira – od Morače do Savine. Iako ih u Crnoj Gori ima mnogo više, u knjigu je uvršteno 50 koji imaju spomeničku vrednost: najznačajnijim je pripalo po tridesetak strana, recimo, Pivi i Morači, a nekim po dve ili tri.

–Napravio sam 15.000 fotografija, od toga je u knjigu ušlo 800. Često sam se sam vraćao na teren kako bih doradio snimke pojedinih arhitektonskih spomenika, tako da su se u knjizi našle fotografije snimljene u različita godišnja doba. Ovo je dalo još jedan kvalitet jer je omogućilo da se svaki spomenik prikaže u svom „najlepšem” izdanju.

Smatram da je važno to što knjiga daje presek aktuelnog stanja u opisanim manastirima. U literaturi se često mešaju informacije iz raznih perioda, pa i onih od pre više decenija, na fotografijama vidite manastire kraj kojih su parkirani „fiće” i stari „renoi”. U knjizi je posebno stavljen akcenat na potrebu zaštite kulturnog blaga sačuvanog u manastirima: mnoga zdanja ne liče na negdašnja. Ponekad je promena zastrašujuća – na današnjim snimcima, freske na fasadi Nikoljca su skoro nestale, a na snimku od pre 30 godina su jasno vidljive. Neka zdanja i ambijenti su u međuvremenu devastirani nebrigom ili izgradnjom u neposrednoj blizini: manastir Podmajine kod Budve, recimo, ne tako davno bio je okružen šumom, a danas roze četvorospratnicama. Nedavno je bilo reči o gradnji hidroelektrane na Morači koja bi svakako ugrozila istoimeni manastir, jedini intacto očuvan srednjovekovni spomenik u Crnoj Gori – predstavljajući nemerljivo bogatstvo manastira knjiga ukazuje i na potrebu preispitivanja ovakvih odluka.

Obilazeći manastire, autori su registrovali one koji su prepušteni sebi, i one koji su spaseni. Pre konzervacije i revitalizacije, manastiri na ostrvima Skadarskog jezera, pusti vekovima, pretvorenisu u hrpe kamenja, iako su još u 14. i 15. veku bili centri pismenosti, sa razgranatom prepisivačkom delatnošću.

I u umetničkom smislu, nasleđe koje je prvi put sabrano na jednom mestu, raznoliko je – srednjovekovno, ono skromnije, iz vremena turske dominacije, ili manastir Piva, građen s ambicijom da se u njega premesti Pećka patrijaršija, koji ni slučajno nije skromno zdanje. U knjigu su ušli i manastiri koji danas nemaju više taj status, ili su razrušeni – manastir Crnojevića u istorijskom jezgru Cetinja, gde je radila čuvena štamparija, od kojeg su danas ostali zidovi, manastir Sveti Petar u Bijelom Polju koji je nekad bio episkopsko sedište...

–Manastiri su vekovima bili centar političkog i kulturnog života, svako pleme je imalo svoj „glavni” manastir koji je bio centar okupljanja: Praskvica – Paštrovića, Morača – Rovaca, Ostrog – Bjelopavlića, Duga – Kuča itd, dodaje Pejović. Iako po umetničkom i kulturno-istorijskom značaju nisu isto Morača i manastir Bijela, trudio sam se da svaki snimam s istom ozbiljnošću i da istaknem ono što je za njega najrelevantnije. U ovakvim studijama, deskriptivni momenat bitniji je od umetničkog.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.