Presađivanje srca u Srbiji moguće iduće godine

Ženeva – Presađivanja srca u Srbiji ne rade se više od 11 godina, pacijenti su prinuđeni da sami prikupljaju novac kako bi otišli na intervenciju, a mnogi od njih zbog prirode oboljenja nikad ni ne dočekaju presađivanje organa. Na radost onih bolesnika kojima je transplantacija srca jedini lek, planirano je da se ova vrsta intervencija u narednoj godini ponovo izvodi na ovim prostorima, i to zahvaljujući velikom prijatelju srpskog naroda, koji je učestvovao u mnogim humanitarnim akcijama kako bi naši pacijenti imali što je moguće bolje lečenje, prof. dr Afksedniosu Kalangosu (51), direktoru kardio sekcije i predsedniku Univerzitetske klinike u Ženevi.

Planirano je da dr Kalangos u martu naredne godine poseti Srbiju kako bi proverio koliko tačno pacijenata čeka na intervenciju.

Pre toga, neophodno je formiranje nacionalne liste naših srčanih bolesnika.

– Važno je da posavetujem lekare u Srbiji šta treba da se uradi kako bi program presađivanja srca ponovo u vašoj zemlji zaživeo. Tehnički gledano, nije zahtevno izvoditi ovakve operacije, ali treba uložiti puno napora kako bi se na pravi način organizovao ceo tim ljudi. Obuka lekara iz različitih oblasti je neophodna, a moje je mišljenje da iskusni kardiohirurg treba da uradi četiri presađivanja da bi bio osposobljen da ih uradi sam – istakao je dr Kalangos, koji je dosad obavio više od 16.000 različitih vrsta operacija na srcu.

Patrijarh Irinej odlikovao je dr Kalangosa ordenom Svetog Save prvog stepena, postao je gostujući profesor Medicinskog fakulteta, a 2007. godine ovaj lekar je proglašen „Najbeograđaninom”. Kaže da je zahvalan na priznanjima, ali da se on ne bavi humanitarnim radom da bi dobijao nagrade već da bi pomagao onima kojima je pomoć neophodna.

– Veliki sam vernik. U mojoj porodici se humanitarni rad prenosi sa kolena na koleno. Obećavam da ću i dalje činiti sve što mogu kako bih pomogao srpskim pacijentima. Očekuje se potpisivanje protokola o saradnji između srpskog Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i klinike u Ženevi, koji će omogućiti da ovde budu operisana i deca sa najtežim srčanim oboljenjima.Kada se rade operacije iz ove oblasti, važno je i da bolesnicima ne ostavimo velike rezove. Recimo, operisao sam 21-godišnju devojkukojoj je to mnogo značilo za nastavak života. Da bi se operacije izvodile uz minimalne rezove potrebno je imati kvalitetnu opremu i znanje. Moja je želja da edukujem vaše hirurge, da oni steknu što više znanja, a to je moguće u našoj bolnici – istakao je dr Kalangos.

Naš sagovornik je u poslednjih deset poseta u Srbiji operisao više od 50 pacijenata, a osim kod nas, angažovan je u još 15 zemalja. Zajedno sa Fondacijom princeze Katarine u više navrata je poklonio medicinske aparate zdravstvenim ustanovama u našoj zemlji. Zahvaljujući njemu, uŠvajcarskojće 100 odraslih pacijenata iz Srbije sa teškim srčanim manama bitioperisano o trošku kantona Ženeve, koji će darovati četiri miliona franaka za intervencije, a naša država će snositi samo pet odsto troškova po operaciji, odnosno 5.000 evra. Dosad je u Univerzitetskoj klinici u Ženevi operisano petoro pacijenata, još troje u bolnici čeka na operaciju, a nova grupa bolesnika iz Srbije u Ženevu stiže u decembru.

D. Davidov-Kesar