Počela borba bez rukavica pred američke izbore

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Iako do izbornog dana ima još 11 meseci i nedelja pride, front republikanaca protiv Baraka Obame i demokrata već je skinuo rukavice, najavljujući da će za pobedu svojih kandidata koristiti i ne baš fer sredstva.

Potvrda toga su prve TV reklame republikanskih pretendenata za predsedničku nominaciju, Mita Romnija i Rika Perija, ali i velika i, po svemu sudeći, sinhronizovana akcija u federalnim državama gde su na vlasti republikanci, da se promenom izbornih pravila suzi izborna baza demokrata.

Trenutno najviše pažnje zaokupljaju reklame Romnija i Perija, u kojima se nakratko pojavljuje i Obama. U Romnijevoj, on tom prilikom kaže: „Ako nastavimo da govorimo o ekonomiji, izgubićemo.”

Poruka je da je predsednik slab u oblasti koja je najvažnija najvećem broju Amerikanaca, u okolnostima visoke stope nezaposlenosti i veoma anemičnog privrednog rasta.

Obama je zaista izgovorio rečenicu koja je iskorišćena za oglas, u svojoj kampanji 2008, ali ona ima i drugi deo iz koga se vidi da on samo citira ono što je tada poručivao njegov protivnik, republikanski kandidat Džon Mekejn.

Perijeva reklama takođe pokazuje Obamu kako kaže: „Mislim da smo u poslednjih nekoliko decenija bili lenji.” Posle toga se pojavljuje Peri (sadašnji guverner Teksasa) sa komentarom: „Možete li da verujete: naš predsednik misli da je ono što ne valja u Americi to što su Amerikanci lenji.”

Obama je međutim rekao nešto drugo, što je iz reklamnog citata izbačeno: da je lenja bila vlada u privlačenju stranih investicija.

Ovdašnji analitičari kažu da ovako ogoljenih manipulacija dosad nije bilo, kandidati su ipak nastojali da koriste cele citate protivnika koji im idu u prilog. Objašnjenje za novu strategiju direktnog podmetanja jeste uverenje da je ovoga puta kredibilitet medija manji nego što je bio, i da cilj danas opravdava sva sredstva.

Obamin predstavnik za štampu Džej Kerni je ocenio da je ovo „nesrećan početak”, ne najavljujući neke konkretnije akcije da se ovome parira.

Obamin izborni štab, koji se nalazi u Čikagu, ima i veće glavobolje od ovih. Mnogo više je zabrinut promenama izbornih pravila u akciji koja se vodi čak u 36 država, koje daju 171 glas u izbornom telu koje bira predsednika. To je 63 odsto od ukupno 270 koliko je potrebno za pobedu i ulazak u Belu kuću (ili ostajanje u njoj u drugom mandatu).

Prema analizi koju je uradio Brenan centar za pravdu, institut pri Univerzitetu države Njujork, u 13 država su već promenjena neka izborna pravila, dok su procedure sa istim ciljem već započete u još 34. U svim slučajevima obrazloženje je da se spreče „izborne prevare”.

Neke od ovih mera smanjuju broj ličnih dokumenata koja se na glasačkim mestima priznaju kao važeći, druge sprečavaju kampanje za registrovanje novih birača, treće skraćuju broj dana za takozvano rano glasanje (poštom, pre izbornog dana), ukidaju glasanje nedeljom (jer su neke crkve Afroamerikanaca i Latinosa posle nedeljne mise vernike upućivale pravo na birališta), prekrajaju izborne jedinice i slično.

Brenan centar zaključuje da će na ovaj način bez biračkog prava ostati mnogi koji pripadaju izbornoj bazi demokrata: manjine (pomenuti Afroamerikanci i Latinosi), najstariji i najmlađi glasači i oni sa niskim primanjima.

Na izborima 2008, Obaminoj ubedljivoj izbornoj pobedi doprinelo je upravo produženo vreme za glasanje i mogućnost da se neko registruje kao birač i glasa u istom danu, što se sada u pomenutim državama ukida.

„Novi zakoni bi mogli da veoma promene politički teren za izbore 2012, time što će pravo glasa uskratiti za oko pet miliona ljudi”, konstatuje analiza Brenan centra.

Najspornija među novim merama jeste obaveza da se pokaže ovde glavni lični dokument: vozačka dozvola. Brenan centar međutim navodi podatak da oko 21 milion birača ne poseduje ni vozačke dozvole niti bilo kakav dokumenat s fotografijom.

Gotovo svi međutim imaju „karte socijalne sigurnosti”, koje imaju ono što je kod nas „jedinstveni matični broj”, ali ne i fotografiju. Sa tom kartom može, na primer, da se kupi oružje, ali u nekim državama, posle najnovijih promena izbornih zakona, ne može i da se glasa.