Još samo četiri ratifikacije SSP-a

Nakon što je i Francuska ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala sa Evropskom unijom, ovaj ugovor usvojen je u 23 od 27 zemalja EU. To znači da treba da bude prihvaćen u još samo četiri države članice – Litvaniji, Holandiji, Belgiji i Rumuniji.

Doduše, posle usvajanja ovog dokumenta u francuskom parlamentu, treba da ga potpiše i francuski predsednik Nikola Sarkozi, što bi, kako je javio Tanjug, trebalo da se dogodi veoma brzo s obzirom na to da su predsednik i francuska vlada predložili ratifikaciju SSP-a sa Srbijom.

„Ratifikacija se u našem slučaju veoma brzo obavlja”, ocenjuje, za naš list Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.

Podsećajući da je ratifikacija SSP-a Srbije i EU u parlamentima zemalja članica počela sredinom prošle godine (u Španiji) i da je za nepunih godinu i po ratifikacija završena u 23 zemlje, Delevićeva navodi da je za ratifikaciju u slučaju Hrvatske bilo potrebno čak dve i po godine, iako je hrvatski sporazum sa EU potvrđivalo 15 evropskih država (jer je to rađeno u vreme pre prijema novih deset članica 2004. godine).

Kad je reč o preostale četiri članice EU koje bi još trebalo da potvrde sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, naša sagovornica ističe da je u gotovo svim tim zemljama ratifikacija ušla u proceduru. Tako je u Rumuniji, ali i u Holandiji, koja se dugo protivila odobravanju ovog sporazuma EU zbog toga što general Ratko Mladić nije bio uhapšen i isporučen tribunalu. U Belgiji je SSP sa Srbijom, takođe, tehničko pitanje, ali ovaj dokument treba da prođe kroz sedam tamošnjih parlamenata, pa je proces zbog toga specifičan.

U vezi sa Litvanijom, koja je ranije pominjana kao zemlja u kojoj bi ratifikacija mogla biti zakočena, zbog neuspešne privatizacije Beogradske industrije piva, koja je trebalo da pređe u vlasništvo litvanske kompanije „Alita”, agencije su, pre nekoliko dana, prenele reči Lašasa Mindaugasa, šefa službe za odnose s javnošću u litvanskom ministarstvu spoljnih poslova, da „ne postoje prepreke za ratifikaciju” i da oni očekuju da će ceo proces biti završen „u sledećih nekoliko meseci”.

Imajući u vidu da je izvesno da nam početkom decembra neće biti odobren početak pregovora sa EU, ima sasvim dovoljno vremena da i oni koji to do sada nisu učinili na vreme obave ovaj posao.

„Prethodna ratifikacija SSP-a u svim parlamentima dvadeset sedmorice nije pisani uslov za početak pregovora, ali i nema zemlje koja je počinjala pregovore a da njen sporazum sa EU nije ratifikovan u zemljama članicama i da nije stupio na snagu”, objašnjava Delevićeva. Međutim, ona dodaje da je Srbija u svojim odnosima sa Briselom prošla kroz puno situacija kroz koje niko pre nje nije prošao (recimo, SSP je potpisan, a da prelazni sporazum potom nije stupio na snagu), pa se ni nekakav presedan u vezi sa ovim pitanjem ne može isključiti.

Ovaj sporazum stupa na snagu tek kada ga ratifikuju sve zemlje EU, a u međuvremenu se primenjuje Prelazni trgovinski sporazum (u našem slučaju, od 2009), koji sadrži uglavnom trgovinske odredbe SSP-a.