Istorijske muzičke vrednosti

Bilo je to veče jednog od najvećih živih ruskih kompozitora Rodiona Ščedrina i njegove supruge, legendarne balerine Maje Plisecke. Publika ih je pozdravila burnim aplauzima, na početku, na sredini i na kraju koncerta. R. Ščedrin (1932) danas je uvaženi ruski mag-kompozitor, jedini autor čijih su čak sedam premijera – baleta i opera izvedenih na sceni Boljšog teatra. Kompozitor je simfonijske, klavirske i kamerne muzike zasnovane na ruskom folkloru. Takva je bila i uvertira "Ruske fotografije" izvedena na početku. Vredelo bi nešto više znati o sadržaju pojedinih stavova, jer se u njima čulo sve – od popularnih romansi "Oči čornije", preko "Večernjeg zvona" do pucnjeva i sl. Očigledno programska muzika (stavovi: "Drevni grad Aleksin", "Bubašvabe po Moskvi", "Koktel-Staljin", "Večernji zvon") ponudila je mnogo savremeniji i moderniji izraz u novijim delima ruskog kompozitora od onog ranijeg koga bolje poznajemo, a koji je u potpunosti bio zaronjen u ruski folklor.

Naročito iznenađenje je predstavljao Koncert za klavir i orkestar br. 6 (Concerto lontano), sav satkan od neizrečenih misli, kratkih fragmenata, atmosfere koju grade klavir i gudači, ali koja se ne iskazuje ni kao melodija, tema, fraza niti kao virtuoznost, nadmetanje, dijalogiziranje. Koncert protiče u dva ravnopravna bloka – u solističkom i orkestarskom koji se dopunjuju, a nigde ne dominiraju niti pobeđuju jedan drugog.

Moderan harmonski jezik, rastrojeno orkestarsko tkivo, ansambl predvođen našim Sretenom Krstićem dočarao je visokim standardima sviranja. Sjajna, mlada, lepa i nasmejana pijanistkinja Jekaterina Mečetina – svirala je sa posebnim doživljajem. Dodajući na "bis" vrlo virtuozni Ščedrinov komad, uobličila je utiske i u potpunosti pokazala svoje izuzetne kvalitete: krhku dušu devojčice i snažnu pijanističku imaginaciju. Virtuozitet – blještav.

Drugi deo koncerta zauzelo je izvođenje "Karmen svite", veoma uspelog kompozitorovog ostvarenja koje preradom i orkestracijom svih najvažnijih delova iz Bizeove opere "Karmen"do te mere razvija i nadgrađuje uzorak da se Ščedrinov postupak i domet mogu staviti u istu ravan sa Ravelovom orkestracijom Musorgskijevih "Slika sa izložbe". Sve je prštalo, pre svega na izuzetan način upotrebljena sekcija udaraljki koja se javlja u mnogobrojnim varijantama, čak i kao melodijski instrument.