Od razvoja do opstanka

Pad inflacije i smanjivanje referentne kamatne stope u 2012. doprineće daljem padu kamata na kredite, što će pospešiti proizvodnju i zaposlenost, izjavio je juče guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić. U tradicionalnoj decembarskoj raspravi Naučnog društva ekonomista o ekonomskoj politici i očekivanjima od naredne godine, guverner je rekao da će najkasnije u martu 2012. inflacija biti u granicama planiranog raspona od 4,5 plus-minus 1,5 odsto, dok će stopa privrednog rasta biti 1,5, umesto očekivanih dva odsto, koliko se očekuje u 2012.
Guverner je naglasio da će NBS nastaviti da podstiče korišćenje dinara jer to doprinosi smanjenju rizika, povećanju efikasnosti monetarne politike i smanjivanju kamatnih, što je u interesu privrede, građana i banaka.
Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, upozorio je javni dug zemlje može probiti zakonom predviđenu granicu od 45 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda, zbog čega treba blagovremeno usvojiti mere da do toga ne dođe. On smatra da su se rizici poslovanja u Srbiji povećali i ako se nastave neprilike u evrozoni može biti dovedeno u pitanje i očekivanje MMF-a da će rast našeg BDP-a u 2012. godini biti 1,5 odsto. On je naglasio da država mora više pažnje da posveti privatnom sektoru, kao i povećanju efikasnosti sudova i administracije. Činjenica da su međunarodna tržišta kapitala „manje nervozna” kada je o Srbiji reč, vraća optimizam.
U juče predstavljenim rezultatima istraživanja ekonomske budućnosti naše zemlje bilo je mnogo više upozoravanja na preteće neprijatnosti ako i dalje budemo trošili više nego što zarađujemo. Mlađen Kovačević čak smatra da bi Srbija, ako nastavi po starom, mogla da se nađe, ako već nije, pred privrednim i finansijskim kolapsom. Da do toga ne bi došlo, on predlože da Vlada obezbedi što više subvencija za poljoprivredu, ograniči izvoz pšenice u narednoj godini, da se valutni kurs dinara dovede do realnog nivoa, kako bi se podstakao izvoz i smanjio uvoz, uz pospešivanje stranih direktnih investicija, ali ne i plaćanje stranim firmama za svako novootvoreno radno mesto. On je ukazao i na veoma težak položaj malih i srednjih preduzeća, uz zalaganje da plaćaju porez kad naplate prodaju.
Stojan Stamenković je ocenio da je ostvarivanje poželjnih ekonomskih kretanja iz „Postkriznog modela rasta 2011–2020.”, koji su saradnici Ekonomskog instituta i profesori beogradskog Ekonomskog fakulteta predočili javnosti krajem leta 2010, sada neostvariva. Pre svega zbog toga što se još nisu dogodile ključne fiskalne reforme a predugo su odlagane promene u javnom sektoru. Tako, pored ostalog, do kraja decenije nije realno očekivati da se otvori oko 400.000, već u najboljem slučaju oko 250.000 novih radnih mesta. Inače, istraživanje saradnika Ekonomskog instituta koje juče prikazao naslovljeno je ,,Od razvoja do opstanka”.
Stamenković očekuje da će devizne rezerve u 2012. godini biti smanjene za oko 1,5 milijardi evra, pod uslovom da se obezbede direktne strane investicije od najmanje milijardu evra, inflacija ne bi trebalo da pređe pet procenata, a depresijacija kursa sedam odsto.
Petar Đukić se založio za što brži oporavak industrijskog sektora, ali je istovremeno ukazao da mu ponašanje države u protekloj deceniji nije išlo naruku. Počev od loše sprovedene privatizacije, izostale podrške poljoprivredi, a potražnja za hranom u svetu je sve veća, preko dugovanja države privredi oko milijardu evra, nerealno niske cene struje, koja se velikim delom gubi u prenosu, krade i ne plaća i kašnjenja s početkom građenja novih elektrana. Zbog takve politike taj „realni sektor” naše privrede je još u agoniji. Industrijska proizvodnja je dostigla tek 47 odsto one iz 1989. a BDP samo 72 odsto od onog iz navedene godine.
Đorđe Đukić se složio s guvernerom Šoškićem da je „dinarizacija” poželjna, ali je, na osnovu rezultata istraživanja i činjenice da se i država zadužuje uglavnom u evrima (državni dug je samo 17,4 odsto u dinarima) izrazio nevericu da je taj cilj moguće ostvariti, a banke će se i dalje štititi deviznom klauzulom.
 

--------------------------------------------------------------------------

Dejan Trifunović najbolji doktorand

Naučno društvo ekonomista Srbije od ove godine nagrađuje autora najbolje doktorske disertacije u prethodne dve godine. Žiri u sastavu: dr Danica Popović, dr Miomir Jakšić i dr Danijel Cvjetićanin prvo ovakvo priznanje za 2009. i 2010. godinu dodelilo je dr Dejanu Trifunoviću, docentu Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
U obrazloženju odluke žiri je istakao da je Dejan Trifunović svojom disertacijom „Asimetrične informacije na finansijskom tržištu – primena teorije igara sa nesavršenim informacijama” dao poseban doprinos mikroekonomske teorije i prakse na finansijskim tržištima, a njegovi rezultati se mogu iskoristiti za izbor najpovoljnijeg načina berzanskog poslovanja.