Putovanje kroz „vatru i kišu”

Američki kantautor Džejms Tejlor kao da je sjedinio sve ono loše na šta čovek sebe može da osudi, i to „začinio” neverovatnom količinom talenta – pesničkog i muzičarskog. Tokom karijere, koju je počeo sredinom šezdesetih i koja traje i danas, prošao je put od nestrpljivog i ambicioznog mladog muzičara, preko depresivnog ovisnika o drogama, do umetnika svetskog renomea.

Rođen je 1948. u gradu Lenoksu, u državi Masačusets. U muzičke vode je uplovio 1966. i tokom godina postao kultna ličnost američke folk, kantri i rok scene. Ipak, prve godine lutanja sa gitarom više su bile košmar nego umetničko iskazivanje. Svu težinu tog perioda najbolje je opisao lično muzičar pričajući o svojim iskustvima sa narkoticima dok je boravio u Njujorku. „Učio sam mnogo o muzici, ali još više o drogama. Jednostavno sam se upecao u sve to. ’Uzleteti’ u Vilidžu bilo je jednako lako kao i napiti se.”

Dešavalo mu se da se, jednostavno, onesvesti u nekom parku i prepusti nedobronamernim prolaznicima. Srećom, shvatio je sopstvenu nesreću i odlučio se za odlazak u sanatorijum. U njegovom slučaju, glavni lek bilo je – komponovanje.

Pravi uspeh stigao je sa pesmom „Vatra i kiša” (Fire and Rain). Ova kompozicija je napisana 1968, ali ne odmah u celini, već iz delova. Započeta je u Londonu, u vreme kada je Tejlor pokušavao da privuče pažnju izdavačke kuće „Epl rekords” koju su osnovali legendarni „Bitlsi”. Nastavljena je u jednom rehabilitacionom centru u Njujorku, gde je autor „sakupljao snagu” za dalji rad. Konačan oblik dobila je nešto kasnije u sličnoj ustanovi, ali u Masačusetsu.

Kako je objasnio u jednom intervjuu, stih posvećen Suzani odnosi se na drugaricu iz detinjstva koja je izvršila samoubistvo dok je on snimao svoj prvi album. Drugi govori o problemima sa drogom u koje je upao – „vatra” se odnosi na šok-terapiju kroz koju je prolazio tokom lečenja, a „kiša” na tuširanje hladnom vodom nakon terapije. Pominjanje Isusa i „bolnog tela” ima za cilj da objasni svu težinu položaja u kojem se zatekao. Reči: „leteći objekti u komadićima na tlu” inicirane su depresijom u koju je upao nakon profesionalnog neuspeha njegove grupe „Leteće mašine”. „Sve se vrti oko borbe protiv zavisnosti od droge”, kazao je.

Zahvaljujući izuzetnoj atmosferi koju nosi, ova pesma je postala obrazac za kantautorski izraz koji će tek u narednim godinama pokazati svoje prave vrednosti. Upravo stoga rado su je koristili oni koji su želeli da svom repertoaru dodaju malo istinskog artizma. Izvodili su je svi: od zakletih džezera, pa preko kantri pevača, do pop zvezda. Između ostalog, uvršćena je i u listu 500 najboljih pesama uglednog američkog časopisa „Rolingston”.

----------------------------------------------------------------------

Vatraikiša

Koliko juče rekli su mi da si otišla

Suzana, ono što su za tebe smislili je – kraj

Hodao sam jutros i napisao ovu pesmu

Ali ne mogu da se setim kome da je pošaljem

Video sam vatru, video sam kišu

Video sunčane dane za koje sam mislio da nikada neće nestati

Doživeo sam usamljenost, kada nisam mogao da nađem prijatelja

Ali uvek sam verovao da ću tebe ponovo videti

Pogledaj na mene, Isuse

Pomozi mi da opstanem

Trebalo je da me vidiš drugim danima

Moje telo je bolno i vreme mi izmiče

Neću izdržati do sledećeg dana.

Video sam vatru, video sam kišu...