Neizvestan oporavak EU

Prema izveštajima agencija

Rim, London, Berlin – Italija se juče zadužila za 10,7 milijardi evra po znatno nižoj kamati nego ranije, što se tumači kao znak povećanja poverenja u tu zemlju koja nastavlja mere štednje, prenosi Beta. Tržište je pozitivno reagovalo na vest sa aukcija i cene italijanskih akcija su porasle za 1,2 odsto, dok je prinos na desetogodišnje obveznice Italije pao na 6,74 odsto.

Samo dan ranije kamata na desetogodišnje vrednosne papire je premašila sedam odsto, što se smatra neodrživim na dugi rok i što je, pored ostalog, svojevremeno nagnalo Grčku, Irsku i Portugaliju da traže finansijsku pomoć spolja. Italija, treća po veličini privredna sila evrozone, dužna je 1.900 milijardi evra, tako da se smatra isuviše velikom zemljom da bi je spasavali paketima zajmova.

Uprkos pozitivnim vestima iz Rima, stručnjaci jedne od vodećih svetskih grupacija za makroekonomske i industrijske prognoze „Oksford ekonomiks” ocenjuju da su svi dosadašnji napori za rešavanje dužničke krize u zoni evra bili neuspešni i da će predloženi fiskalni sporazum za 17 članica EU verovatno biti neefikasan, prenosi Tanjug.

U analizi objavljenoj na blogu „Oksford ekonomiksa” se ukazuje da je finansijska kriza u evrozoni poslednjih meseci zaoštrena, uprkos seriji napora lidera EU da je suzbiju. Na tržištima suverenog duga prinos na obveznice triju članica koje učestvuju u programima EU i Međunarodnog monetarnog fonda za fiskalno prilagođavanje – Grčke, Irske i Portugalije – zadržava se na veoma visokim nivoima, navedeno je u analizi, uz napomenu da je najnoviji u nizu neuspeha u naporima za suzbijanje finansijske krize u evrozoni bio samit EU održan 8. i 9. decembra u Briselu.

Predloženi paket mera na tom skupu je, u najboljem slučaju, razočaravajući, a u najgorem u potpunosti neodgovarajući, tvrde analitičari „Oksford ekonomiksa”.

„Taj fiskalni sporazum ne predstavlja istinsku fiskalnu uniju i verovatno će biti neefikasan. Ono što najviše zabrinjava jeste to što samit u Briselu nije predložio ništa za rešavanje glavne kratkoročne pretnje – opasnosti od kraha suverenog finansiranja početkom 2012”, predočeno je u analizi.

Budućnost evrozone je ozbiljno dovedena u pitanje jer se, kako navodi „Oksford ekonomiks”, finansijska kriza u zoni evra produbila i poslednjih meseci proširila sa tržišta suverenog duga na šira finansijska tržišta i realnu ekonomiju. Posledice razbijanja evrozone bile bi teške jer bi postojeće članice pretrpele početno oštro smanjenje bruto domaćeg proizvoda i ogromne finansijske poremećaje, što bi moglo da gurne veliki deo sveta, uključujući SAD, u novu recesiju.

Čak i velike ekonomije u naglom usponu ne bi ostale imune, s obzirom na to da njihovo nedavno usporavanje pokazuje kolike su razmere rizika koji prete globalnom rastu u predstojećoj 2012. godini, ističe „Oksford ekonomiks”.

----------------------------------------------

Ekonomski rast Rusije

Rusija bi do 2020. mogla da se nađe među pet najmoćnijih ekonomija sveta, procena je britanskog Centra za istraživanje ekonomije i biznisa, koju prenosi internet agencija „Raša tudej”. Procene stručnjaka ovog centra kazuju da bi Rusija u narednih osam godina mogla, sa sadašnje devete pozicije, da skoči čak na četvrtu. Najznačajniji razlog za uspon Rusije biće kriza koja je već uveliko zahvatila zemlje evrozone, smatraju analitičari. U analizi se navodi i da bi, zahvaljujući ubrzanom ekonomskom razvoju, Indija i Brazil uskoro mogle da se nađu među šest najjačih ekonomija na planeti. SAD, Kina i Japan zadržaće do 2020. sadašnju vodeću poziciju i redosled na listi.