Nema praznog hoda

Kad je Bojan Radun, izvršni direktor „Nektara”, bio mali nijednom nije tražio od Deda Mraza da bude direktor i da njegova firma bude regionalni lider u proizvodnji sokova. Na spisku želja bile suigračke, bicikl ili skije, a kao i većina dečaka hteo je da bude sportista. Za „Zvezdu” navija od kad zna za sebe, a jedno vreme, dok je živeo u Rusiji, čak je igrao i košarku. Prioritetii život odveli su ga u drugom pravcu.„Kad sam upisivao fakultet, već smo imali porodičnu formu i bilo je prirodno da interesovanja i obrazovanje usmeravam ka tome. Nisam imao dilemu da li to želim ili ne.”

Šta danas želi od Deda Mraza, da li se pokajao što su porodični kapital, usred krize, uložili u kupovinu „Fruktala” i kakvi su mu poslovni planovi otkriva u razgovoru za „Politiku”.

– Prilično sam ambiciozan, a moje ambicije uglavnom su vezane za porodičnu kompaniju. Nakon kupovine „Fruktala”, vrlo često nam govore: „e sad ste završili posao”. A mi zapravo tek počinjemo. Ozbiljna sredstva smo pozajmili i investirali. Sada treba da opravdamo ulaganje. Nastavićemo i s ulaganjima. Prioritet nam je primarni sektor, voćarstvo i prerada voća. Ali to ne znači da ćemo propustiti sve druge investicione prilike.

Ako je pred nama teška godina, da li nekad pomislite da ste investirali u nevreme?

Kad smo ušli u tu priču, prognoze nisu bile dobre i nisu svima cvetale ruže. Naravno da bi nama odgovaralo da nema krize, ali je to upravo bio i razlog zašto se „Fruktal” prodavao. Uvek smo poslovali konzervativno i u biznis-plan smo oprezno stavili brojeve koji opravdavaju investiciju čak i da region ima negativan rast. Kriza stvara opasnosti, ali i šanse. Mi smo ovo prepoznali kao našu šansu.

Ako je ovo period kad privreda povlači ručnu, kad će doći vreme da počne da dodaje gas? 

Investicioni potencijal u ovom trenutku ima neveliki broj kompanija. Privreda će početi da daje gas onog trenutka kad se reši osnovni problem, a to je nelikvidnost. Ne mogu da razmišljaju o ulaganjima oni koji svaki dan brinu da li će imračun biti sutrablokiran i da li će imati novca za plate radnicima.

Znači li to da država treba da pogura taj oporavak?

Država nema magičan štapić i ne može da pogura one koji su sebi stvorili probleme. Ona mora da izmiruje svoje obaveze i stvori povoljan privredni ambijent. A ne da na siluspasava neke delove privrede i tera banke da novac daju nekome ko je doneo pogrešne odluke. To je neracionalno i nemoguće.

Jeste li to rekli pre nekoliko nedelje na sastanku privrednika s predsednikom Tadićem i državnim vrhom?

Mislim da jesam. Privrednici koji su prisustvovali tom sastanku nemaju nijedan problem u operativnom poslovanju. Od prvog do poslednjeg. Ko god kaže drugačije – govori neistinu.

Zašto su neki od njih onda toliko glasni?

Neki su nezadovoljni, jer ne mogu da pokrenu razvojne projekte. Drugi su svesni da ekonomija ne može da se bazira na 30 kompanija. U tom slučaju više nemate s kim da sarađujete. Isto tako neki jako glasni nisu bili na tom sastanku. E, oni možda imaju probleme.

Da li su vapaji privrednika posledica restrukturiranja krupnih igrača na privrednoj sceni i možda najava dolaska novih?

Nije to „Monopol” u kom se bacaju kockice, stane na pogrešno polje i odjednom je sve što je bilo nečije sada vaše. Iskreno, ne vidim neku preraspodelu karata na privrednoj sceni.

Mislite da greše oni privrednici koji od guvernera traže da smanje obavezne rezerve kako bi dobili jeftinije kredite?

Ko garantuje da će posle toga privreda dobiti jeftinije kredite? Banke će time dobiti neka dodatna sredstva, ali cena kredita neće zavisiti samo od toga, već i od konkurencije na bankarskom tržištu i kvaliteta klijenata koji za kredit konkurišu. Oni koji u tome vide spas su verovatno u onoj grupi klijenata kojima banke ne bi smanjile kamate. Smanjile bi se kamatne stope onima kojima i danas banke žele da plasiraju novac i to ne bi bilo loše, najzdraviji deo privrede bi dobio jeftinije finansiranje i samim tim neki podsticaj za dalji razvoj. Oni koji teško dolaze do kredita ne verujem da bi imali neke značajnije olakšice.

Šta vam uliva optimizam kada je o sledećoj godini reč?

Mojoj porodici optimizam uliva to što u sledeću godinu ulazimo ne puno zaduženi i s adekvatnom strukturom kredita i imamo dovoljno vazduha da, čak iako bude jako teško, bez većih problema prođemo. S aspekta cele privrede, uliva mi optimizam to što su se ljudi koji predstavljaju državni vrh prilično fokusirali na probleme u privredi.