Samo 21 odsto građana zna za koga će glasati

Pre tačno godinu dana, za naš list, direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić skrenuo je pažnju strankama da bi trebalo da se zabrinu zbog slabe političke opredeljenosti građana, a ove godine je zbog tog pitanja ostao „bez teksta”. Ostalo je najviše četiri meseca do izbora, a samo 21 odsto ispitanika se izjasnilo da će na njih izaći i da već zna za koga će glasati (prošle godine ih je bilo 37 odsto).

„Ovde je svaki komentar suvišan”, kaže Pejić, čija je agencija i ove godine uradila za „Politiku” istraživanje o tome kako su građani doživeli prošlu i šta očekuju od upravo započete 2012. godine. Ispitivanje je obavljeno od 19. do 27. decembra, na uzorku od 1.200 punoletnih građana.

Osnovna nit koja povezuje sve rezultate u ovoj anketi, čini se, jeste pesimizam. Sumoran pogled na 2011. i nevesela očekivanja od 2012. godine. Očigledno je i da su ispitanici svoje nezadovoljstvo projektovali na vlast i političare uopšte, odnosno izgleda da u njima vide krivce za loš život u Srbiji na početku druge decenije 21. veka.

Lideri dve najjače stranke, SNS-a i DS-a, Tomislav Nikolić i Boris Tadić imaju najviše pozitivnih ocena građana Srbije (16, odnosno 17 odsto), ali i negativnih (19, odnosno 21 odsto). Oni su i u prošlogodišnjem istraživanju vodili na obe liste, ali tada su imali više pozitivnih „poena” (Tadić 25,8, a Nikolić 20 odsto).

„To je trend koji pokazuje jedan opšti pad poverenja u političare i političke stranke. Nikolić i Vučić, na primer, imaju zajedno manje pozitivnih poena nego njihova stranka, što znači da i oni koji glasaju za SNS ne glasaju samo zbog njih kao nekada, nego glasaju protiv, recimo, DS-a”, kaže Vladimir Pejić.

Istraživanje je pokazalo da je za godinu dana gradonačelnik Beograda Dragan Đilas „skočio” sa tri na 15 odsto pozitivnih ocena, a Pejić objašnjava da je na dobar rezultat Đilasa presudno uticao glavni grad. „Kad bi imao takvu popularnost u Srbiji kao u Beogradu mislim da bi imao više pozitivnih poena nego čak i Boris Tadić”, ističe Pejić napominjući da treba imati u vidu da su se ispitanici na pitanja o pozitivnom i negativnom utisku opredeljivali samo za jednog političara.

Građani prilično loše misle o radu premijera i ministara u Vladi Srbije („oni sa srednjom ocenom 2,7 mogu da budu zadovoljni, što je poprilično poražavajuće”, kaže Pejić), ali i vlade u celini i drugih institucija i javnih službi. Najbolje ocenjeni su predsednik Srbije i policija sa srednjom ocenom 2,8, što je, opet, kako kaže Pejić „tragično”.

Još su niže ocene za nezavisna regulatorna tela, ali to je otuda što ljudi malo znaju o njima (mnogo ispitanika se nije izjasnilo o ovoj temi), mešaju njihove nadležnosti, a i ne vide efekte njihovog rada.

Kada je reč o rejtinzima stranaka, on primećuje da u odnosu na „skor” s skraja 2010. nema velikih promena, ali da ih je bilo tokom 2011. Na početku je postojala velika prednost SNS-a, koja se posle štrajka Nikolića i još nekih stvari „istopila”, pa se krajem godine opet vratila.

„Ipak, treba imati u vidu da je izuzetno malo opredeljenih, tako da su rejtinzi više indikacija nego što je realno stanje stvari”, napominje Pejić.

Ali u kampanji će zainteresovanost sigurno porasti, čak i izlaznost može biti velika, ističe on, navodeći da to samo znači da će kampanja možda sada više odlučivati nego ikad ranije. I da će među strankama doći do velike „tuče” oko neopredeljenih, tako da tu i neke nove ili manje stranke imaju šansu.

To što je najveću pažnju među događajima u 2011. dobio uspeh tenisera Novaka Đokovića treba razumeti i kao čežnju građana za lepim vestima. Nedobijanje kandidature za članstvo u EU nije nas, čini se, previše dirnulo, ali je hapšenje poslednjih haških optuženika, iako je izgledalo da je palo u zaborav, ostavilo jači (pozitivan ili negativan) utisak.   

Procena građana kako će živeti u 2012. u odnosu na prethodnu godinu je zaključak celog istraživanja.

„Samo ovo pitanje odražava raspoloženje građana prema svim ostalim pitanjima. Ne vide svetlost na kraju tunela, ni u institucijama, ni u vlasti, ni u opoziciji, ni u nekom stranom faktoru (da će nas „izvući” SAD, ili Rusija, Nemačka, EU...). To je ono što je možda i najtragičnije – što ljudi gube nadu. A to se vidi svakodnevno, ne samo u istraživanjima”, ocenjuje direktor agencije Faktor plus.