U kojoj valuti štedeti u 2012. godini

Ekonomska kriza i neizvesnost privrednog oporavka svetske, pa i domaće ekonomije, za mnoge građane otvarajedno veoma važno pitanje –  ukojoj valuti štedeti ove godine i koje kriterijume treba uzeti u obzir pri donošenju teodluke?

Evro,koji ove godine slavi desetogodišnjicu, valuta je kojoj su građani, bar kad je štednja u pitanju,najviše verovali. Čak 94,8 odsto štednje od oko 760 milijardi dinara,koliko se čuva u komercijalnim bankama, upravo je u valuti članica zemalja evrozone. Ako kao kriterijum uzmemo visinu kamatne stope, jasno je da kamatne stope koje su banke davale na ovu štednju nisu bile visoke (oko 5–6 procenata), u odnosu na dinar gde su u pojedinimmomentimadostizale i 18 odsto.

Evro, dolar, franak...

Stabilnost evra i visoka inflacija dinara bili su druga dva presudna kriterijuma koji su učinili da se u evro, ipak, ima više poverenja.

Međutim, evropski lideri koji utokucele protekle godine nisu uspeli da nađu lek za dužničku krizu, pa samim tim i za krizu evra, poručuju nam da će sudbina zajedničke valute članica evrozone biti odlučena tek ove godine.

Koliko će onda evro biti pametno rešenje za investiranje u 2012. godini, pitanje je koje postavljaju i investitori širom sveta. Mnogi sa nadom gledaju u dolar i prognoziraju da će ove godine baš američka valuta biti sigurna luka u kojoj mogu da sklone krizom okrnjen kapital.

Štediše u Srbiji poverenje u dolar imale su tek neznatno (samo 2,6 odsto štednje u Srbiji je u američkoj valuti), a nešto manje i u švajcarski franak (2,1 odsto štednje je denomirano u toj valuti). Iako je dolar možda valuta kojoj u 2012. treba pokloniti poverenje, ne treba zanemariti veoma niske kamatne stope, koje se u kreću od oko dva do četiri odsto.

Treba znati i da štednja predstavlja najsigurniji način očuvanja vrednosti novca. Ona bi trebalo da garantuje blago uvećanje vrednosti u skladu sa visinom inflacije. To znači da se opravdanost štednje može utvrditi ukoliko uporedite visinu ostvarene kamatne stope sa visinom inflacije u zemlji u kojoj je valuta u kojoj štedite matična valuta.Svaka centralna banka u svetu usmerava visinu kamatnih stopa na domaću valutu, tako da ona bude viša od inflacije u zemlji. Zbog toga će oročenje u dinarima, gledano samo kroz kamatnu stopu, biti isplativo samo u Srbiji, u dolarima samo u SAD, a oročenje u evrima samo u Evropskoj uniji.

Prednosti i mane štednje u dinarima

Dinarska štednja, iako je svega dva odsto od ukupne štednje u Srbiji u dinarima, prethodih godina, gledano kroz kamatne stope, bila je najisplativiji i najmanje rizičan način ulaganja sredstava iako je zastupljena u vrlo malom procentu u ukupnoj štednji stanovništva. Kamatne stope su se kretale i čak i do 20 odsto na godišnjem nivou.

Narodna banka Srbije objavila je analizu isplativosti štednje u dinarima i evrima u poslednjih deset godina. Rezultati su pokazali da je dinarska štednja isplativija čak i u dugom roku. Izuzetak je bila 2009. godina kada je zbog velikih fluktuacija (pomeranja, promena) kursa štednja u evrima bila isplativija.

Prednost dinarske štednje od ostalih valuta jeste znatno viša kamatna stopa u odnosu na ostale valute i neoporeziva ostvarena kamata. A glavni nedostatak dinarske štednje jesteneizvestan kurs dinara prema evru. Trenutno je na tržištu dinarska štednja isplativija od štednje u evrima. Međutim,rizik od promene kursa uvek postoji. Ali,imajući u vidu višu kamatnu stopu u odnosu na štednju u evrima, dolarima, funtama ili švajcarskim francima i činjenicu da se na ostvarenu kamatu po osnovu dinarske štednje ne plaća porez, dinarska štednja je po svemu sudeći dosta atraktivnija.

Dinarska štednja nije preporučljiva samo onima koji štede sa svrhom kupovine proizvoda i usluga koji se plaćaju u stranoj valuti, u tačnom periodu, zbog mogućih kratkoročnih deprecijacija dinara. A za sve ostale namene, ovo bi mogla biti isplativija opcija od devizne štednje, ako se uzme u obzir oportunitetni (mogućnosti, fiktivni troškovi  dobitak–gubitak) troškovi prelaska na deviznu štednju (niže kamatne stope na deviznu štednju, troškovi konverzije i nešto tome slično).

Morate da imate u vidu da je ovo jedina vrsta štednje kod koje ćete sigurno imati veću kamatnu stopu na uložena sredstva u odnosu na inflaciju.

Guverner Narodne banke Dejan Šoškić poručuje da „sigurnu luku” za svoj kapital ne tražimo u valutama drugih zemalja, već da se okrenemo dinaru, koji je prema podacima NBS prošle godine bio stabilniji od ostalih valuta. Problem je, međutim, što nema garancija da će tako i ostati.U daljem tekstu izvučene su kamatne stope dinara, evra, dolara, funte, švajcarskog franka deset najvećih banaka u Srbiji.

----------------------------------------------

Osigurana štednja

Jedan od najbitnijih faktora, a možda i najbitniji, kada je o štednji reč jeste Zakon o osiguranju bankarskih depozita kojim država garantuje svim štedišama poslovnih banaka ispatu uloga u protivvrednosti do 50.000 evra, bez obzira na valutu kojoj su oročeni, u slučaju prestanka rada banke. Procenjuje se da je gotovo 99 odsto štediša u poslovnim bankama ovim zakonom zaštićeno, jer je mali broj štediša sa ulozima većim od 50.000 evra u jednoj poslovnoj banci.