Porez i nasledni redovi
Poreska stopa kod poreza na nasleđe i poklon razlikuje se zavisno od toga u kom naslednom redu se nalazi naslednik ili poklonoprimac. Prema Zakonu o nasleđivanju, prvi nasledni red čine potomci (deca i unuci po pravu predstavljanja kada deca ne mogu ili neće da naslede) i bračni drug ostavioca ili poklonodavca.
Ako nema potomstva, bračni drug prelazi u drugi nasledni red zajedno sa roditeljima, odnosno njihovim potomcima a to su braća i sestre ostavioca ili poklonodavca. Treći nasledni red su dedovi i babe i njihovo potomstvo, a to su braća i sestre od tetaka, ujaka i stričeva.
Prema Zakonu o porezima na imovinu, prvi nasledni red i bračni drug su oslobođeni plaćanja ovog poreza. Bračni drug je posebno izdvojen zato što prema Zakonu o nasleđivanju može biti i u prvom i u drugom naslednom redu. Kada su u pitanju usvojenici, oni su izjednačeni sa decom ostavioca pa se može smatrati da su oslobođeni plaćanja poreza na nasleđe i poklon. Roditelji, braća i sestre ostavioca ili poklonodavca plaćaju porez u zavisnosti od vrednosti nepokretnosti, sem ukoliko su živeli sa njim u zajedničkom domaćinstvu. Poklonoprimac ili naslednik koji se u odnosu na ostavioca (poklonodavca) nalaze u trećem i daljem naslednom redu, ili nisu u srodstvu, plaćaju porez po stopi od pet odsto.
Imovina se može nasleđivati po samom zakonu, ili na osnovu testamenta, ali u pogledu poreskih stopa nema razlike. Međutim, jedan od načina sticanja imovine posle smrti ostavioca je i ugovor o doživotnom izdržavanju koji je regulisan Zakonom o nasleđivanju. Međutim, porez na sticanje prava svojine na nepokretnosti po osnovu ovog ugovora ne spada u kategoriju poreza na nasleđe i poklon već u porez na prenos apsolutnih prava. Iako se ovde ne radi o prodaji za novac, radi se o prenosu prava svojine uz naknadu koja se sastoji u davanju usluga izdržavanja licu koje zauzvrat prenosi pravo svojine na nepokretnosti na davaoca izdržavanja. Kada se pravo svojine prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja koji je bračni drug primaoca izdržavanja, ili koji je njegov potomak, ne plaća se porez na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u trenutku zaključenja ugovora, a na ostali deo se plaća porez po stopi od pet odsto.
Iako je vanbračni partner u porodičnom zakonu izjednačen sa supružnikom (to je naziv koji je usvojen u novom Porodičnom zakonu), ostali zakoni zaostaju, tako da vanbračni partner još nema pravo zakonskog nasleđivanja, a ukoliko stiče imovinu testamentom, ili poklonom, plaća porez po stopi od pet procenata pa i u slučaju kada je sa ostaviocem ili poklonodavcem proveo 40 godina zajedničkog života, doprinosio i ulagao u tu nepokretnost.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
