Ljubazno lice desnice

Niko u neizvesnim okolnostima, kad banke postavljaju uslove a političari ih izvršavaju, ne može da računa na politički profit, ali istraživanja govore da su Francuzi danas znatno naklonjeniji liderki Nacionalnog fronta Marin le Pen nego što su bili pre nekoliko meseci.

Malo više od godinu dana pošto je na čelnom mestu desničarske stranke zamenila svog oca Žan-Mari le Pena, plavokosa i elegantna Le Penova (43) uspela je svojom prijatnom pojavom, mirnim nastupima i ljubaznim ophođenjem da sa Nacionalnog fronta izbriše etiketu ekstremizma. Iako pojedini analitičari upozoravaju da je to samo novi sračunati imidž ekstremne francuske desnice, Marin le Pen je krenula u kampanju za predsedničke izbore, bez očeve senke nad glavom.

Nije mogla da izabere bolji trenutak, od ovog, kada je njujorška agencija „Standard i Purs” snizila francuski kreditni rejting. Premda je „Mudiz” dva dana kasnije potvrdio AAA rejting, uz napomenu da će odlikaški status biti preispitan u toku godine, verovatno pred same izbore, šanse aktuelnog predsednika Nikole Sarkozija da u maju osvoji drugi mandat znatno su poljuljane.

Paradoksalno, rejting nije mnogo porastao ni dosadašnjem favoritu socijalisti Fransoa Olandu, koji još uvek prema ispitivanju javnog mnjenja za nekoliko procenata prednjači nad Sarkozijem. Ako kriza i njeno nerešavanje u sledećem mesecu, dva bude ljuljala imidž francuskog predsednika, a Oland nastavi da se drži po strani, ne nudeći nikakvu novinu, eto šanse za Marin le Pen da postane prva žena na čelu Francuske.

Dok Oland kritikuje Sarkozija, ostaje pri tekovini socijalista o 35-časovnoj radnoj nedelji, Le Penova nudi drastično drugačiji put. Ona obećava da će ukidanjem evra, povratkom na franak, rešiti dužnički problem, i „povratiti ekonomski suverenitet Francuske”. Pod njenim vođstvom Francuska će uvesti nove oštrije mere kako bi sprečila islamsku imigraciju.

„Evro će za nekoliko meseci biti samo odeljak u istorijskim knjigama”, poručila je pre neki dan prilikom otvaranja svoje predsedničke kampanje.

Ali njen glavni cilj jeste da Nacionalni front predstavi kao jednu od glavnih, a ne marginalizovanih ekstremnih stranaka. Ona za sada uspešno izlazi iz tematskog tesnaca: Nacionalni front bio je u vreme njenog oca opsednut borbom protiv talasa imigracije i očuvanjem nacionalnog identiteta Francuske, dok danas podstiče „ekonomski nacionalizam”, svaljujući krivicu za mnoge nevolje na evro.

Nezaposlenost je za francuske prilike nedopustivo visoka, država troškari kao da vadi iz tuđeg džepa, imigraciona politika je prava besmislica, sve to govori kandidatkinja za predsednicu Francuske. Privlači širu masu tako što obećava da će plate siromašnijih radnika biti povećane za ekvivalent od 200 evra, parama koje se dobiju od takse na uvoz od tri odsto. Državna banka će godišnje štampati sumu od sto milijardi evra u francima. Nije se osvrnula na rizike od devalvacije ili inflacije, usled štampanja para.

Daje pikantne primere, prijemčive za ogorčene Francuze koji su uvek držali do svojih nacionalnih simbola. Čudi se zašto je „Katar kupio pariski fudbalski klub Sen Žermen ”, optužuje prestonicu da vodi dvostruku igru kada podržava islamske grupe.

Tri meseca pred francuske predsedničke izbore, od čijeg ishoda će zavisiti i širi evropski smer, socijalista Fransoa Oland vodi sa 27 odsto, dok Sarkozi i Marin le Pen imaju 23,5 i 21,5 odsto podrške.

Le Penova međutim tvrdi da „nema razlike između nje i aktuelnog predsednika” ako se u obzir uzme mogućnost statističke greške od dva odsto. Druga anketa pokazuje da se 31 odsto od neopredeljenih Francuza slaže sa stavovima Nacionalnog fronta, za razliku od 22 procenta onih koji su pre godinu dana prihvatali mišljenje Žan-Mari le Pena.

Francuska je još 2002. naučila da ne potcenjuje rizik od ekstremne desnice. Tada je Žan-Mari le Pen izbacio iz prvog kruga kandidata socijalistu, pa su se i levičari i centristi ujedinili i u drugom krugu ponovo izabrali Žaka Širaka.

Ovoga puta zaobljeni Nacionalni front mogao bi da u krizi bez presedana zavede još veći broj Francuza. Zato uvodnik u „Mondu” ovih dana ocenjuje da je ekonomski program Marin le Pen nerealan, ali da je opasnost od njenog dolaska na čelo države realna.