Sreda, 04.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Družio sam se sa Angelom Merkel

Звезда је на добром путу: Светислав Пешић

Jedan od najboljih košarkaških trenera u Evropi Svetislav Pešić (62) planira da ove godine povede i Crvenu zvezdu Beograd do najvećih trofeja i ističe: „Zvezda je na dobrom putu”. Jedini je trener na svetu koji je osvojio zlatne medalje na svim takmičenjima koja organizuje Fiba.

Po obrazovanju je diplomirani ekonomista. Košarku je igrao u Pirotu, beogradskom Partizanu i sarajevskoj Bosni s kojom je 1979. osvojio Kup evropskih šampiona. Trenirao je Bosnu, nacionalnu selekciju Nemačke (prvaci Evrope 1993), nemačke klubove Albu i Keln, ruski Dinamo, španske Đironu, Barselonu (prvak Evrope) i Valensiju, italijansku Lotomatiku, Crvenu zvezdu i sad Crvenu zvezdu Beograd. S reprezentacijom Jugoslavije 2001. je osvojio Evropsko prvenstvo u Istanbulu, a godinu kasnije Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu.

U braku sa Verom, ekonomistom, ima sina Marka (35), sportskog direktora Bajerna iz Minhena, i ćerku Ivanu (27), a od sina unuka Luku (6).

Od kada ste u sportu?

Gotovo od rođenja. U početku sam, kao sva deca, igrao fudbal na ulici, a vrlo brzo sam stao na gol mlade ekipe Pirota. Igrao sam dobro i rukomet, a u stonom tenisu sam stigao do pionirskog prvaka Srbije. U košarku me uveo moj, sad pokojni, profesor Zvonimir Minčić. Bili smo prvaci Srbije, a posle toga sam došao u Beograd. Aleksandar Nikolić me pozvao u Zvezdu, u klub za koji navijam. Zbog niza okolnosti, procenio sam da će mi biti bolje u Partizanu, gde sam upoznao saigrača i sad velikog prijatelja Žarka Zečevića, koji je, kao i ja, studirao ekonomiju. I bilo mi je lepo do jednog dana...

Šta se dogodilo?

I pored svih saigrača i kolega, u Beogradu sam bio sam, pa me je uhvatila nostalgija. Odlučio sam da se vratim u Pirot. Otac me je razumeo, ali majka nije. Rekla je: „Sveto, daj mi veš da ga operem. Sutra ujutro se vraćaš u Beograd”. I vratio sam se u Partizan i na fakultet. Majka mi je to, kasnije, objasnila: „Prala sam tvoj veš, a srce mi se cepalo. Ali, znala sam da je tvoj jedini put da završiš započeto”. Tada sam došao do stava da – ne mogu uvek da radim ono što volim, već moram da volim ono što radim. 

Da li je uvek tako bilo?

Naravno da nije. Jednom, kad nisam bio u prvoj postavi, odbio sam da uđem u igru kad je to tražio trener koji je zamenjivao Žeravicu, koji je na to reagovao tako što me nije uvodio u igru do jedne utakmice na kojoj sam zablistao. Međutim, baš u to vreme je moj prijatelj Bogdan Tanjević dobio poziv da vodi Bosnu, pa me pozvao da mu pomognem kao igrač. Otkupili su me od Partizana za 10.000 maraka. Bio je to prvi transfer u našoj košarci. Sarajevo, od tada, zauzima posebno mesto na mapi gradova u kojima sam živeo.

Šta Vam se sve dogodilo u Sarajevu?

Tamo sam upoznao moju Veru, košarkašicu Željezničara, i, kao i ona, završio ekonomski fakultet i višu trenersku školu. U Sarajevu su nam se rodila deca. Kao igrač s Bosnom sam 1979. osvojio titulu šampiona Evrope. Tamo sam dobio šansu da se dokažem kao trener, a stekao sam prijatelje i van košarke. To su, sad pokojni, Davorin Popović, pa Zdravko Čolić, Kemal Monteno, Haris Džinović, fudbalski mag Ivica Osim...

Zašto ste otišli u Nemačku?

Bilo je to 1987. kad se nije znalo da li ću da budem selektor, a Nemci su mi ponudili da vodim njihovu reprezentaciju. Pre toga sam, 1985, s Jugoslavijom osvojio Evropsko prvenstvo za mlade, a dve godine kasnije i Svetsko. U toj ekipi, koju sam vodio četiri godine, bili su Divac, Kukoč, Rađa, Đorđević... Ipak, opredelio sam se za izvesnost, za Nemačku. I odveo sam ih 1992. na Olimpijske igre u Barselonu, a godinu kasnije i do titule šampiona Evrope!

Ko Vam je najviše pomogao?

Svi oni koji su bili uz mene. Nemci su vrlo poslovni, a sem rezultata na moju popularnost u Nemačkoj uticao je i teniser Boris Beker. Kada smo u prvom meču na Olimpijskim igrama pobedili domaćine Špance, uleteo je na teren i podigao me iznad glave. Ta naša slika je obišla svet, a zbog naše dobre igre Nemci su, do kraja Igara, prenosili sve utakmice svojih košarkaša što nije bilo planirano.

Da li ste i rival Bekeru?

Jedan sam od ljudi na planeti koji imaju pozitivan skor u igri s njim. Uoči humanitarnog meča Džimi Konors – Boris Beker bio sam specijalni gost. Boris me je pozvao na teren da odigram gem, dva... Prihvatio sam izazov. Servirao sam mu, slučajno, pod noge. On je vratio lopticu, ali sam je forhendom poslao na liniju. On je nije stigao! Bacio sam reket i podigao ruke u znak pobede. Beker mi je, iznenađen, prišao i čestitao, a publika me burno pozdravila.

Koga još pamtite?

Kao trener berlinske Albe, firme koja se bavi reciklažom otpada, upoznao sam pre petnaestak godina ministarku ekologije Nemačke. Bila je to Angela Merkel. U Rostoku je otvorila jedan „Albin” pogon za reciklažu. Lepo smo se družili i kao stari prijatelji poželeli jedno drugom napredak u poslu. I dogodilo se to i njoj i meni. 

Koliko se dajete porodici?

Svi me obožavaju, kao i ja njih, ali ostajem im stalno dužan. Posao me toliko okupira da nemam dovoljno vremena za najbliže. Ipak, oni me razumeju. Svi su bili sportisti. Marko je čak jedan od najboljih igrača Nemačke.

O čemu sanjate?

Imam dva stalna sna. Prvi je da ću kad stignem u Pirot videti roditelje kojih više nema, a drugi je da ću opet biti igrač, prvi plej ekipe...

Počasni građanin Pirota i Berlina

Svetislav Pešić je rođen u Novom Sadu, ali je na svoj sportski put pošao iz Pirota, čiji je počasni građanin. Isto zvanje mu je dodelio i Berlin, jer je kao selektor Nemačke (šest godina) i trener Albe (osam godina) postigao velike rezultate. Pored toga, jednu godinu je vodio i Keln.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.