Prodato više karata nego što je došlo gledalaca

Gledalište u Pozorištu Slavija bilo je dopola popunjeno.

– Prodato je više karata nego što ima publike. Tako je u poslednjih nekoliko dana. Repertoar će se izvoditi neometano i narednih dana. Mi ćemo igrati i kada u publici bude petoro ljudi – kaže Batić Žarković, upravnik ovog pozorišta.

Uprkos hladnoći, za one koji su ipak odlučili da se uhvate u koštac sa vejavicom, na sceni „Slavije” odigran je komad „Kuća bez prozora” po tekstu Ljiljane Lašić, u režiji Vladimira Lazića.

Scenografiju čine prazna prozorska okna, starinska komoda u intarziji, skupoceni luster i klavir u uglu „sobe”. Protagonisti drame su članovi porodice – tri generacije ukućana koji pokušavaju da prežive sunovrat jednog društva i nestanak života kakav su do tada znali.

„Prodao sam radijatore!” „Kako si prodao? Je l’ ti znaš da smo bili prva kuća u kraju koja je uvela etažno grejanje još 1912?” „Zaboravi staru slavu, baba, nešto mora da se jede!” – razgovaraju unuk i baka...

„Kuće u mom kraju zarastaju u bršljen i paučinu! Svakoga dana jedna kuća manje, jedna porodica manje. Poneki odškrinut prozor, a iza njega neki trošni, pohabani ljudi! Da li su još živi? Da li se iseljavaju? Da li su mogli nešto da promene? Kada jedan narod izgubi ideju o budućnosti osuđen je na propast. Bila sam svedok tog propadanja, zato sam ovaj komad morala da napišem.” Ovim rečima Ljiljana Lašić, autorka drame, objašnjava svoju priču.

U predstavi glume Đurđija Cvetić, Branko Đurić, Ljiljana Lašić, Jana Milić i Milan Vasić.