Osnivanje firme je kao izgradnja kuće

Osnivački kapital

Trenutno je u Srbiji registrovano oko 105.000 preduzeća, a pre deset godina bilo ih je oko 4.000. Ovakvo desetogodišnje povećanje broja preduzeća nije zabeleženo u ekonomskoj istoriji. Razlog tog enormnog povećanja broja preduzeća jeste to što je Zakonom o privrednim društvima određeno da vlasnik (osnivač) pri osnivanju preduzeća mora uložiti: 100 dinara kapitala (u prethodnom zakonu 500 evra) za osnivanje društva s ograničenom odgovornošću odnosno 3.000.000 dinara kapitala za osnivanje akcionarskog društva (u prethodnom zakonu 10.000 evra za zatvoreno a 25.000 evra za otvoreno akcionarsko društvo).

Posledica ovako minorno utvrđenog osnivačkog kapitala je da se masovno osnivaju društva s ograničenom odgovornošću, to društvo posluje dok poverioci tolerišu nenaplaćena potraživanja a zaposleni neisplaćene zarade. Kada ta tolerancija prestane, vlasnik, ne poštujući najznačajnije životno pravilo: Ne čini drugom ono što ne želiš da tebi drugi učini, osniva novo društvo s ograničenom odgovornošću a postojeće prepušta stečaju. Stečaj se završava bankrotstvom, jer je imovina manja od obaveza. Dakle, gubitak su platili poverioci i zaposleni, koji je neuporedivo viši od gubitka vlasnika u iznosu od 100 dinara uloženog kapitala. Otuda i desetine hiljada preduzeća u stečaju.

Visina kapitala koju vlasnici (osnivači) treba da ulože u novoosnovano preduzeće može se utvrditi jedino osnivačkim bilansom, koga, nažalost, naše zakonodavstvo ne poznaje. Osnivački bilans stanja iskazuje potrebnu imovinu za obavljanje delatnosti novoosnovanog preduzeća i obaveze, koje će se sigurno od poverilaca steći. Razlika između potrebne imovine i sigurno stečenih obaveza je osnovački kapital. Osnivački bilans uspeha projektuje očekivani finansijski rezultat u periodu od godinu dana od dana osnivanja preduzeća. Dakle, osnivači imaju dve informacije – koliko je kapitala nužno uložiti u novoosnovano preduzeće i kakav se očekuje finansijski rezultat. Ukoliko potencijalni vlasnici nemaju kapitala iskazanog u osnivačkom bilansu, oni – ili traže nove suvlasnike, ili sačinjavaju osnivački bilans za manje preduzeće od prethodno obuhvaćenog osnivačkim bilansom, ili odustaju od osnivanja preduzeća.

Logika osnivačkog bilansa je identična izgradnji kuće. Kada bilo ko namerava da gradi kuću, on pribavlja projekat i utvrđuje troškove izgradnje kuće. Potom budući vlasnik upoređuje ušteđevinu s troškovima i, ako su troškovi viši od ušteđevine, on – ili pokušava da nađe zajam, ili projektuje manju kuću čiji su troškovi izgradnje jednaki ušteđevini, ili odustaje od gradnje kuće.

Bilansiranje tekućeg dobitka i gubitka

Prema računovodstvenim propisima u poslednje tri godine negativne kursne razlike po dugoročnim kreditima ne terete rashode u bilansu uspeha već se evidentiraju u okviru bilansa stanja na aktivnim vremenskim razgraničenjima, a nerealizovani gubici po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti namenjenih prodaji, takođe, ne terete rashode u bilansu uspeha već se evidentiraju u okviru kapitala do momenta prodaje. I jedno i drugo su skriveni gubici, u njihovom iznosu precenjen je tekući dobitak odnosno potcenjen je tekući gubitak u bilansu uspeha.

Bilansiranje neraspoređenog dobitka i gubitka u okviru kapitala

Neraspoređeni dobitak u okviru kapitala je preneti tekući dobitak iz bilansa uspeha. Pri usklađivanju knjigovodstvene s tržišnom vrednošću osnovnih sredstava nastaje revalorizaciona rezerva koja se evidentira u okviru kapitala. Revalorizaciona rezerva prenosi se na neraspoređeni dobitak: u toku korisnog veka osnovnog sredstva u visini razlike između amortizacije obračunate na tržišnu i na knjigovodstvenu vrednost osnovnog sredstva a na kraju korisnog veka osnovnog sredstva ostatak revalorizacione rezerve prenosi se u celini na neraspoređeni dobitak. Ispravno bi bilo da se revalorizaciona rezerva prenosi na rezervni kapital radi održavanja realne vrednosti kapitala.

Gubitak u okviru kapitala nastaje po osnovu prenosa gubitka iz bilansa uspeha. Međutim, ovaj gubitak se povećava i za iznos negativne razlike između ostvarene prodajne i knjigovodstvene vrednosti akcija i udela (negativna emisiona premija).

Zapaženo je da je društvo s ograničenom odgovornošću otkupilo sopstveni udeo po ceni višestruko višoj od knjigovodstvene vrednosti a potom ga prodalo po knjigovodstvenoj vrednosti! Gubitak od ove transakcije evidentiran je na teret gubitka u okviru kapitala.

Isplata dividende vlasnicima kapitala i bonusa menadžerima Obavlja se iz neraspoređenog dobitka do njegove visine. Ispravno bi bilo da se iz neraspoređenog gubitka prvo pokrije gubitak u okviru kapitala, a iz ostatka neraspoređenog dobitka isplati dividenda i bonus maksimalno u iznosu pozitivne razlike obrtnog kapitala i zbira zaliha i stalnih sredstava namenjenih prodaji. Ovo zato što izjednačenje obrtnog kapitala sa zbirom zaliha i stalnih sredstava namenjenih prodaji obezbeđuje da preduzeće bude likvidno (platežno sposobno).

Isplata zarada zaposlenih

Za poslodavca bruto zarada je vrednost usluge zaposlenih, koja se sastoji od neto plate, poreza i doprinosa. Kada bilo ko plaća cenu usluge ili robu u prodavnici plaća cenu sa porezom. Suprotno tome, masovna je pojava u Srbiji da poslodavac plaća zaradu zaposlenima samo u visini neto plate. Time se smanjuje budžetski prihod za iznos poreza a zaposleni zbog neplaćenog doprinosa gubi pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na penziju. Da bi i ti zaposleni ostvarili pravo na zdravstvenu zaštitu i penziju, država je do sada iz budžeta platila preko pedeset milijardi dinara neplaćenih zdravstvenih i penzionih doprinosa od strane poslodavca. Dakako, ovaj budžetski rashod u krajnjoj liniji tereti građane.

*Profesor Beogradskog univerziteta u penziji i partner revizorske kuće Euroaduit