Spuštene ruke – odraz stava ili lenjosti

U pomalo euforičnom stilu završena je Skupština Fudbalskog kluba „Partizan”, nakon koje je predsednik „crno-belih” Dragan Đurić sa ushićenjem tvrdio da je „48 ozbiljnih ljudi pokazalo jedinstvo i moć”. Takva slika mogla bi nekog neupućenog da prevari, naročito ukoliko nije bio na sednici. I to iz nekoliko razloga.

Najpre, jer su još uvek sveža sećanja na dešavanja u Humskoj i lažnu harmoniju nakon eliminacije od Šamroka i opstanka Aleksandra Stanojevića i Mladena Krstajića na funkcijama šefa stručnog štaba i sportskog direktora.

U ponedeljak uveče u Sportskom centru „Partizan-Teleoptik” nisu svi podigli ruku kada je prvi čovek kluba pitao ko je za, ko je protiv i na kraju ko je uzdržan kada je u pitanju poverenje predsedniku i Upravnom odboru. Među onima, koji nisu glasali su i nekadašnji golgeter „crno-belih”, a kasnije i protivkandidat za predsedničku fotelju Savo Milošević i najtrofejniji trener u istoriji Partizana Ljubiša Tumbaković. Za njih se zna da nisu u dobrim odnosima sa Draganom Đurićem, ali nisu jedini koji se nisu izjasnili.

Još jedan bitan povod za sumnju je i izjava šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića, koji je potvrdio da nije ni bila namera da se na ovoj sednici nešto učini i da će konkretne poteze povući u aprilu.

Ostalo je nejasno kako je moguće da neko ne glasa, a opet, s druge strane, da onaj ko vodi sednicu to ne primeti ili ne želi da primeti. Zbog toga smo kontaktirali i nekoliko iskusnih pravnika, koji rade u srpskom fudbalu. I svi se slažu da je i od jedne i od druge strane takvo ponašanje najblaže rečeno nekorektno.

Pravnici tvrde da je vođa sednice pogrešio zato što nije primetio da neko nije glasao, što ga nije prozvao i nije upozorio da nekako mora da se izjasni. Oni što se nisu izjasnili trebalo je da se usprotive izjavi da je odluka doneta jednoglasno, pošto za nju nisu glasali. Statutarno, niko ne bi trebalo da daje legitimitet sednici svojim prisustvom, a da se prilikom glasanja ne izjašnjava.

Na pitanje da li su izbegavanjem da podignu ruku neki bojkotovali rad skupštine, odgovoreno je da je to moguće, ali takođe, da se događa i da neko to ne učini zbog lenjosti! Nezvanično, kako nam je rečeno u najširem smislu njihovi stavovi se obično tretiraju kao uzdržani. Dakle, niko ne može da sa sigurnošću tvrdi o čemu se tačno radi.

Izvesno je da su i jedni i drugi pogrešili, kao i da svako gleda na situaciju kroz prizmu koja njemu odgovara i u tom smeru navodi vodu na svoju vodenicu. Tako je Đuriću odgovaralo da podrška bude jedinstvena, dok drugima činjenica da se nisu izjasnili može kasnije da posluži da jednog dana dokažu da su još u ovoj prilici bili za drugu opciju.

Vreme će pokazati šta se valja iza brda i da li je pre tri dana pobedila pozicija ili je to bilo samo „prvo poluvreme” u sukobima u našem najtrofejnijem klubu od osamostaljenja Srbije.