Otapanje pokreće i klizišta

Obilne padavine i velike količine snega i leda, uvećavaju šansu da se na početku proleća aktiviraju i klizišta. Kao i prethodnih godina, potencijalno je najugroženija lokacija Duboko kod mesta Umka, ali i još nekoliko punktova na desnoj obali Dunava: padine u Ritopeku, Vinči, Višnjici, na Karaburmi, kao i nešto južnije, prema Zvezdari i Malom Mokrom Lugu.

Na manje aktivnom kliznom terenu su i delovi u jezgru prestonice poput kraja oko Ulice Gavrila Principa,bedema na jugozapadnom delu Beogradske tvrđave, kao i potez južno od Autokomande, prema Banjici.

– U 99,9 odsto slučajeva prorade klizišta za koja već znamo. Malo je verovatno da će se aktivirati neko novo područje za koje ne postoje podaci da je nekada bilo u pokretu. Proleće je doba kada tlo počinje da se pomera, pogotovo kada je debljina snežnog pokrivača kao ove zime – objašnjava dr Petar Lokin, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji.

On kaže da je otežavajuća okolnost to što je prošlo leto bilo prilično sušno. Zato su se stvorile pukotine u tlu u koje bi sada mogla da prodre voda i aktivira klizišta, naročito ako dođe do naglog otapanja snežnog i ledenog pokrivača.

Osim klasičnih klizišta, na teritoriji grada postoje i odroni. Najčešće se sreću na krajevima zemunskih lesnih padina – Kalvarije, Gardoša, Ćukovca i drugih. Velika količina vode ovde ne bi predstavljala veću opasnost da je zemljište tretirano po propisima. Njihovom obrušavanju u većoj meri nego u slučaju klizišta može da doprinese ljudski faktor, a ne priroda.

– Ovi tereni nestabilni su pre svega, zbog opterećenja i objekata koji se nalaze na njihovim vrhovima. Čovek je odgovoran i zbog neispravnih vodovodnih i kanalizacionih cevi, što dovodi do preteranog natapanja lesa. Vremenom, u ovom delu Zemuna zapušeni su ventilacioni otvori laguma, pa zemlja ne može da se isušuje, može da dovede do krunjenja padina – kaže Lokin.

Bilo da se radi o klizištima ili o odronima, mnogi strahuju da bi mogla da se ponovi situacija kakva je bila 2009. i početkom 2010. godine. Tada su žitelji Dubokog, Višnjice, Gardoša, Kalvarije i drugih nemirnih brda danima gledali u nebo nadajući se da će sneg i kiša prestati da padaju pre nego što se njihovi domovi survaju u podnožja.  

----------------------------------------------

Za sada bez novca za umirivanje Dubokog

Za sanaciju lokacije Duboko kod Umke, koje se smatra najvećim klizištem na Balkanu, postoji nekoliko planova, ali problem su skromna finansijska sredstva. Kako smatraju stručnjaci, najefikasnije bi bilo da se desna obala Save naspe kamenom. Rečna struja koja potkopava teren bi u tom slučaju bila preusmerena u pravcu leve, surčinske strane.

– Nijedna opština, pa čak ni grad, ne bi mogla samostalno da sanira ovo klizište, koje se prostire ne samo na teritoriji Čukarice, već je deo i u Obrenovcu. To bi moglo da se uradi samo u sklopu nekog većeg projekta – istakao je u izjavi Tanjugu Milan Tlačinac, predsednik opštine Čukarica.

On je dodao da je naselje na klizištu nastalo šezdesetih godina prošlog veka, kada su ljudi uglavnom zidali vikendice koje su potom legalizovane. Kasnije je tu sagrađeno čitavo nelegalno naselje što je destabilizovalo teren.

Ovaj potez pominjan je i kao deonica budućeg Koridora 11, Beograd – Južni Jadran, ali nije mali broj stručnjaka koji smatraju da bi put trebalo da prođe mnogo stabilnijom levom obalom reke, iako je to duža relacija.

– Izgradnja autoputa samo kroz Umku i Duboko koštala bi oko 50 miliona evra, od čega bi polovina novca bila neophodna da se sanira klizište – kaže Petar Lokin.

----------------------------------------------

Faktografija

1.155 klizišta registrovano je na području prestonice, obuhvaćenom Generalnim urbanističkim planom

602 klizišta su aktivna, a od tog broja 248 smatra se visokorizičnim

90 odsto klizišta na užem području Beograda pokrenuto je i usled građevinskih radova ili dotrajalih kanalizacionih i vodovodnih cevi