Nameštaj bez botoksa

Nadrealne ženske usne u obliku sofe, koje je Salvador Dali dizajnirao 1936. godine, inspirisan usnama slavne filmske glumice Me Vest, bile su deo njegovog projekta „Soba sa ženskim likom”. U tipično njegovom stilu, na toj slici usne su sofa, oči su dve slike na zidu, nos je kamin a raskošna, valovita kosa su draperije sa obe strane lica. Sofa sa slike, u obliku lepih usana glumice, realizovana je kao komad nameštaja za potrebe holivudske filmske produkcije „Marks  braders” a izvođači su bili „Grin i Ebot” iz Londona i Žan-Mišel Frank iz Pariza. Bio je to nameštaj udoban i lep, sa okvirom od drveta i mekim delovima, tapaciranim i presvučenim u baršun crvene boje.

Četrdesetak godina kasnije, dobili smo svojevrsni omaž ovoj autentičnoj ideji. Bila je to osavremenjena forma a inspiracija je stigla sa usana tada aktuelne filmske dive Merilin Monro. Nova varijanta, koju je realizovao torinski „Studio 65”, bila je još mekša, napućenija, izazovnija. Bilo je to vreme pokreta antidizajna, začinjenog pop-trendovima pristiglim preko okeana od umetnika poput Endija Vorhola.

Obe sofe su iznad svega udobne i tople; pravo mesto za odmor i uživanje. Obe su glumice imale usne kakve se samo poželeti mogu, prirodne, zavodljive i – jedinstvene! I, naravno, bez botoksa!

Danas, skoro sve glumice, bilo da su zvezde ili zvezdice, imaju iste, botoksom naduvene usne, iste grudi i zadnjice, bez obzira na to da li šetaju crvenim tepihom ili glume u porno-filmovima.

Čime onda jadni dizajneri da se inspirišu kad projektuju sofe za dnevnu sobu? Dizajn traži autentičnost a ne nekakve štancovane stereotipe.

-----------------------------------------------------------

Studio 65

Osnivač „Studija 65” bio je Italijan Franko Audrito (rođen 1943). Studio je ime dobio po godini osnivanja – 1965, u Torinu. Ovaj grad u Italiji u to vreme bio je rasadnik mladih dizajnerskih talenata koji su imali šta da kažu u novim, tehničko-tehnološkim uslovima i okolnostima koje su nametale inovativne ideje dizajnera. Posle niza uspeha, „Studio 65” je osnovao ispostave u Rijadu, Abu Dabiju i Pekingu. Mnogobrojni profitabilni projekti podrazumevali su angažovanje širokog spektra specijalizovanih stručnjaka za razne oblasti. Kompletno poslovanje pratili su i značajni ekonomski efekti. U njihovu tehničku infrastrukturu uključene su grafičke prezentacije uz korišćenje metoda visoke tehnologije kao što su video-animacija i trodimenzionalne prezentacije. Vremenom je  postao prisutan, osim u Italiji, i u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Portugaliji, Rusiji. Njihovi realizovani projekti su danas u muzejima MOMA u Njujorku, Vitra u Nemačkoj...

Radmila Milosavljević, arhitekta