Gradski pejzaži vajara Aralice

Život na asfaltu nadahnuo je vajara Đorđa Aralicu da predstavi nove skulpture i crteže pod nazivom „Urbanscapes” (Gradski pejzaži) do 1. marta u novobeogradskoj „Blok” galeriji.

Umetnikovo lično iskustvo urbanog prostora i svega što ga čini posebnim, poput svetla, boje, pejzaža, istorije i sadašnjosti, susreće se na izloženim radovima. Đorđe Aralica je gotovo čitavu deceniju živeo u raznim delovima sveta počev od Soluna, Atine, Jerusalima, Istanbula, Teksasa, Prinstona u Severnoj Karolini...

Studijska putovanja odvela su ga u Holandiju, Nemačku, Italiju, Bugarsku, Egipat i Jordan. Trenutno je u Beogradu, ponekad sanja o Grčkoj, jer kaže da nije Srbin sigurno bi bio Grk, uvek nadahnut skulpturama i umetnošću antike. Nada se i skorom ponovnom odlasku u Ameriku, koja njegovom delu daje posebnu energiju. Umetnik je do sada radio u kamenu, drvetu, metalu, terakoti i kaže da će sledeći ciklus biti realizovan ovog leta, i to u kamenu.

Izložbu „Gradski pejzaži”, koja je u toku, Đorđe Aralica za „Politiku” opisuje ovako :

– Pored šest novih izložio sam i dve starije (javnosti već predstavljene) skulpture, u tehnici vareni metal, kao dopunu na ovu temu, jer označavaju urbani okvir, nešto što humanizuje život u gradu. Uz njih sam se predstavio sam sa četiri crteža na dve table, sa tekstovima koji govore o trojici arhitekata. Prvi je Frenk Lojd Rajt, drugi Le Korbizje i treći je Robert Venturi. Rajtov koncept je zasnovan na življenju van gradova, on je projektovao poznate prerijske kuće, a u svom poznom periodu je napravio muzej Gugenhajm. Le Korbizje je rodonačelnik moderne arhitekture, sa čuvenom rečenicom da je kuća mašina za stanovanje, a njegovi objekti su bili funkcionalni i jednostavni. Venturi pripada postmodernizmu, bio je oduševljen američkim pop-artom, zanimala ga je moderna arhitektura. Boravio sam u njegovim objektima u kojima se oseća posebna toplina. Tako jedan crtež prati liniju skulpture uz Rajtov citat, drugi ima citat Korbizjea, a na trećem i četvrtom su Venturijevi citati.

Vajar Aralica ističe da će tokom leta raditi skulpture u mermeru i kamenu, već ima ideju kako bi to moglo da izgleda, otkriva da će između ostalog tema biti posvećena brzoj hrani, ali ne želi da priča o drugim detaljima.

– Za sada su grad i arhitektura u mom fokusu. Uvek obrađujem neku temu sa grupom skulptura, i čini mi se da uspevam da objasnim svoju zamisao. Radiću na arhitektonskim formama još neko vreme u više materijala... Moju svakodnevicu sada čine aparat za varenje i grubi alati kad radim nove skulpture, a mnogo mi pomaže i kompjuter. To su različite mašine koje čine moj način života, inače sam u statusu slobodnog umetnika, a tako se osećam i ponašam. Ne stvaram po narudžbini, to mi se dogodilo samo jednom pre odlaska u SAD, tada sam radio kamenu plastiku za manastire u Srbiji, tačnije za Sopoćane i Mileševu. Mnoge kapitele sam restaurirao, doveo sam ih u originalni izgled, ali, nažalost, nije bilo novca da se to realizuje – kaže Đorđe Aralica.