Dević Cupara: Do boljeg rejtinga tek za godinu – dve

Dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU trenutno neće uticati na poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije, koja je sada među zemljama sa umerenim rizikom poslovanja, ali dugoročnije gledano napredak u procesu evropskih integracija donosi rast rejtinga, izjavila je Tanjugu direktorka bonitetne kuće „Rejting” Ljiljana Dević Cupara. „Kandidatura i članstvo su jedan proces koji traje, tako da na kratke staze ne možemo videti neko skorašnje povećanje rejtinga Srbije”, rekla je Dević Cupara, ističući da je jedan od razloga za to i stanje u EU. „Ako gledamo rejting Srbije, najveći uticaj uvek imaju politički rizici. Znači, situacija koja je kod nas, skorašnji izbori, prave jednu neizvesnost. Kad je neizvesnost veća, onda je i rizik naravno veći”, istakla je ona.

Dević Cupara je ukazala da ako se pogleda stanje kakvo je sada u EU, Srbija čak i članstvom u Uniji „ne može popraviti svoj rejting na taj način, jer je zavisna i od sredine u koju bi eventualno ušla.”

Ako gledamo na pravni sistem, eventualnim ulaskom u EU, vidimo neke pozitivne strane, jer se zakoni i pravni sistem moraju i dalje prilagođavati sistemu Unije i takođe u makroekonomskom delu eventualnim ulaskom Srbije u EU opet će biti napredak, jer će imati pristup fondovima, povoljnije kredite, rekla je ona. „Sve ove pozitivne osobine, koje bi mogle uticati na poboljšanje rejtinga, jesu proces koji traje i koji se sigurno u narednih godinu-dve neće odraziti na bolji rejting”, dodala je Dević Cupara.

Ako se posmatraju prognoze za ovu godinu, privrede svih zemalja EU će i u najpovoljnijim uslovima, zbog recesije i dužničke krize, imati nulti nivo rasta, što znači da se ne predviđa neko poboljšanje, navela je ona.

Direktorka „Rejtinga”, koji je zastupnik međunarodne agencije „Dan end Bredstrit” (D&B) za Srbiju i Crnu Goru, kaže da je D&B zemljama EU kao što su Grčka, Italija, Španija, Portugalija snizio rejtinge, ali se u poslednje vreme i u jačim ekonomijama kao što su Austrija i Nemačka, takođe oseća pad privredne delatnosti, a to su privrede koje, inače, vuku celu EU napred.

Dević Cupara je objasnila da, prema metodologiji „D&B, na kreditni rejting zemlje utiču četiri elementa - politički rizik, komercijalni, makroekonomski i eksterni rizik.

Politički rizik se odnosi na unutrašnju i spoljnu bezbednost, „politiku kompetentnosti i konzistentnosti”, dok komercijalni rizik predstavljaju uslovi poslovanja, odnosno pravni sistem i zakoni u toj oblasti.

Makroekonomski rizik se određuje gledanjem rasta bruto domaćeg proizvoda, inflacije, bilansa zemlje, zajedno s fiskalnom i monetarnom politikom, dok eksterni podrazumeva situaciju u zemljama u okruženju i spoljnu politiku, navela je Dević Cupara.

-----------------------------------------------

KAR­LOV UGAO

• Sve što se do­bi­je na evrop­skom mo­stu, iz­gu­bi se na srp­skoj ću­pri­ji.

• Do­bi­smo kan­di­da­tu­ru, a da nam ni­su fa­li­li ni Vla­si sa gla­ve.

• Od kan­di­da­tu­re svi oče­ku­je­mo do­bi­tak. A sa­mo je jed­na „sed­mi­ca”.

• I opo­zi­ci­ja ju­ri kan­di­da­tu­ru. Za vlast.

• Onih 200 mi­li­o­na evra iz pri­stup­nog fon­da EU va­lja da­ti na ban­ku. I ži­ve­ti od ka­ma­te.

• Do­bro je što će­mo pre Ame­ri­ke ući u Evrop­sku uni­ju.

• Upr­kos Ta­či­ju i Ru­mu­ni­ma, pre­vag­nu­lo je tra­di­ci­o­nal­no pri­ja­telj­stvo Sr­ba i Ne­ma­ca. Is­ko­va­no umno­gim ra­to­vi­ma.

• Po­sle ove kan­di­da­tu­re, mo­že­mo zva­nič­no da pro­si­mo.

• Ne­ki de­lo­vi opo­zi­ci­je još ni­su do­bi­li sta­tus kan­di­da­ta za SSSR.

Dra­gu­tin Mi­nić