Srbija pokvarila ocenu

Srbija je na ispitu iz „bolonjskog procesa” ove godine dobila trojku (3,11), što je lošiji rezultat nego pre nekoliko godina kada smo dobili četvorke (3,8 i 4,2) na skali od jedan do pet. Ovi rezultati biće zvanično saopšteni narednog meseca na ministarskoj konferenciji u Bukureštu. Lošiji plasman Srbije različito je protumačen u javnosti, ali ono u čemu se svi slažu jeste da – nismouradilisve što smo mogli.

Dr Srbijanka Turajlić, čije je ime sinonim za „bolonjski proces” u Srbiji, objašnjava za naš list da ova ocena ni na koji način ne predstavlja meru kvaliteta (poput raznih rang-lista univerziteta), ali da svakako svedoči o ozbiljnosti zemlje da izvrši preuzete obaveze.

Po njenom mišljenju, najveću krivicu za ovako nisku ocenu snosi ministarstvo koje je bilo dužno da donese sva zakonska i podzakonska akta i da se stara o njihovoj implementaciji. Veliku odgovornost, ističe, imaju i sva druga tela koja se bave visokim obrazovanjem od Konferencije univerziteta Srbije, preko bolonjskih promotora do Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje što nisu ili izvršili pritisak na državne organe da urade svoj deo posla ili alarmirali akademsku zajednicu i ukazali na to da postoje problemi u ispunjavanju preuzetih obaveza.

– Nije ovde u pitanju sama ocena, već pre činjenica da mi nismo sproveli reformu, da smo uvođenjem nekih polurešenja sistem pre pokvarili nego popravili, a da zapravo o tome niko od odgovornih tela u ovoj zemlji ne govori javno. Onda ćemo se, sledećeg septembra, opet svi zgražati kad studenti izgubljeni u lavirintu polureformi počnu da protestuju – upozorava ova profesorka Elektrotehničkog fakulteta i nekadašnja pomoćnica ministra prosvete za visoko obrazovanje.

Ona kaže i da je ocena koju smo sada dobili realnija od prethodnih, kada smo deklarativno tvrdili da smo doneli odgovarajuće akte.

– Primera radi mi smo u poslednjem izveštaju naveli da smo usvojili Nacionalni okvir kvalifikacija u visokom obrazovanju iako važeći Zakon o visokom obrazovanju čak i ne predviđa mogućnost da se on donese. Ova tvrdnja je proistekla iz činjenice da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje usvojio neki predlog okvira koji zapravo nigde i nikada nije prihvaćen, a kamoli primenjen u praksi. Takođe deklarativno smo prihvatili sistem kontinuiranog učenja iskazan kroz vrednovanje rada u toku nastave i meru opterećenja studenata kroz takozvane ECTS bodove, ali smo i dalje jedina zemlja u Evropi koja ima šest ispitnih rokova što je nespojivo sa pojmom kontinuiranog učenja – objašnjava dr Turajlić i dodaje da se u svim drugim zemljama ispit polaže jedanput i eventualno može da postoji još jedan popravni rok.

Profesorka dr Neda Bokan, prorektorka Univerziteta u Beogradu za nastavu, kaže da se mnogo toga u visokom obrazovanju ipak menja i navodi primer saradnje univerzitetskog rukovodstva i predstavnika studenata.

– Za razliku od perioda kada nisu hteli ni da otvore vrata Rektorata, sada dolaze, imaju svoje predloge i inicijative, shvatili su da moramo da radimo zajedno. Jedna od tih pozitivnih primera je i kampanja „10 za Srbiju”, tako da mislim da smo u ovom segmentu možda dobili lošiju ocenu nego što je realno stanje – dodaje prorektorka.

Po njenom mišljenju, nikako se ne može reći da „bolonja” nije uspela. – Ovaj proces podrazumeva nekoliko principa od kojih se ne može odstupati, a među kojima su efikasnost i kvalitet studija, kako se ne bi studiralo po deset godina već onoliko godina koliko je predviđeno – objašnjava profesorka Bokan.

Potpuno je drugačiji stav profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Todora Kuljića, koji je u toku studentske blokade fakulteta ocenio da su dešavanja u Beogradu deo opšteg evropskog antibolonjskog studentskog pokreta utemeljenog na studentskom samoorganizovanju i neposlušnosti.

„Besplatno obrazovanje nije više svima dostupno, univerzitet je podređen tržištu kapitala. Pa ko ima novac, osniva univerzitet i štancuje diplome. Reč je o tržišnom razaranju uma: smanjeno je gradivo, daje se manje znanja, opada nivo opšteg obrazovanja i kulture studenata”, smatra Kuljić.

Slično mišljenje o stanju u visokom školstvu ima i profesor beogradskog Filološkog fakulteta dr Ljubiša Rajić koji kaže da je tendencija u visokom obrazovanju, ne samo kod nas, već u celoj Evropi – veliki pritisak da se poveća prohodnost jer je zacrtano kao standard 40 odsto visokoobrazovanih u jednoj državi. Međutim, po njegovoj tvrdnji, ne postoji nijedan empirijski podatak koji to dokazuje, osim da su veći poreski prihodi.

– I državni i privatni fakulteti polako se pretvaraju u protočne bojlere jer nas sve više pritiskaju da imamo visoku prohodnost. Među privatnim fakultetima ima vrlo dobrih, ali većina to nije. Uglavnom roditelji smatraju da ako je plaćena školarina, automatski treba da se dobije i neka pristojna ocena. Ovde je školarina ulaznica u bioskop, a da li ćeš gledati film zavisi od toga koliko učiš – kaže profesor Rajić.

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Ove godine iz Bolonje smo dobili nisku ocenu. Ali, mi ne idemo na prosek.

• Ministarstvo, fakulteti i studenti sprčkali su makarone bolonjeze koje nisu ni za studentsku menzu.

• I u visokom obrazovanju približavamo se Evropi. Ocene nisu više u dinarima, već u evrima.

• Drže vodu dok masteri odu.

• Prošli smo u Bolonji kao naši fudbaleri u Đenovi.

• Nove preletačka linija: Beograd–Toronto, vija Bolonja.

• Bolonja ili Kragujevac, pitanje je sad.

• Neki se još pitaju da li je Bolonja nužno zlo ili nepotrebno dobro.

• Pariz ima Bulonjsku šumu, a naše visoko školstvo bolonjsku prašumu.

• Kad smo mi imali Svetog Savu, Bolonjezi nisu ni čuli za Gugl.

Dragutin Minić