Ivković: I ostali trpe uvrede u Sijeni

Danas u trećem meču četvrtfinala Evrolige za košarkaše Olimpijakos će dočekati Sijenu (20 č) a četvrti susret, u kome će neko imati meč-loptu za odlazak na završni turnir u Istanbulu, igraće se prekosutra, takođe u Atini. Trenutno je 1:1 u pobedama, kao i lane kad su se srela ova dva kluba, ali su se promenile uloge, jer je onda Sijena uspela Pirejcima da preotme prednost domaćeg terena.

Poslednju deceniju najbolji italijanski klub važio je za favorita uoči četvrtfinala. Prethodne sezone, posle prvog meča u Pireju (89:41), izgledalo je da će Olimpijakos da zgromi Sijenu, međutim, ona je uzvratila sa tri uzastopne pobede koje se je odvele u polufinale (poraz od potonjeg prvaka Panatinaikosa)

Postojalo je mnogo razloga zašto se „crveno-belima”, za koje igra Marko Kešelj, ove godine nisu davale velike šanse za visok plasman. Podatak da u ovom sastavu nema nijednog košarkaša iz ekipe koja se suprotstavila Partizanu u polufinalu 2010. u Parizu, svedoči s kakvim se izazovom suočio trener Dušan Ivković.

– Smena generacija se u velikim klubovima, kao što je Olimpijakos, obično radi planski. Međutim, sticajem raznih okolnosti, Olimpijakos je napravio sasvim nov tim – rekao nam je Ivković, selektor naše reprezentacije. – Pošto imam sedam igrača mlađih od 21 godine znao sam da će trebati vreme da postanemo tim. Vreme je radilo za nas, pa smo došli u situaciju da protiv istog protivnika u četvrtfinalu igramo jako dobro. Bilo je dosta povreda i sada valjda prvi put mogu da računam na sve igrače.

Ivković podseća da je njegov tim i u drugom meču u Sijeni imao šansu da pobedi (81:80 za domaćina), ali da se protivnik, čije boje brani i naš nekadašnji reprezentativac Igor Rakočević, izvukao na iskustvo:

– Sijena je jedan od najiskusnijih timova u Evroligi, sa sedam-osam igrača u zrelim godinama. Prošle godine su nas eliminisali, kad smo mi imali prednost domaćeg terena, i sad se nama pruža šansa da uzvratimo istom merom. Osnovno je da izbegnemo pritisak domaćeg terena. Očekujem da ćemo to uspeti i da ćemo obe utakmice da odigramo dobro.

Posle drugog meča italijanski mediji su se najviše bavili uvredama kojima je jedna grupica Sijeninih navijača zasipala Ivkovića (skandirali su mu da je „srpski ubica”). Želeli smo da čujemo njegov komentar o tome:

– Ne radi se ovde o mojoj ličnosti, već se to u Sijeni dešava svim timovima i svim trenerima, što znači da je to jedna organizovana stvar. Ja to ne bih ni pomenuo, ali me je odmah posle utakmice jedan komentator s italijanske televizije, koga godinama znam, zamolio da mu dam izjavu. Skrenuo sam mu pažnju da ću mu, ako me pitao tim navijačima, morati da kažem da se to u Sijeni ne dešava slučajno, na šta mi je on rekao da bi upravo to hteo da čuje i da deli moje mišljenje. Zatim sam na pres-konferenciji upitao novinare da li sam svojim ponašanjem ili bilo čime izazvao publiku da se ponaša tako, posle svih prijateljstava koje sam ostvario u Italiji, ne samo s igračima i trenerima, i u Rimu i u Bolonji i u Trevizu i u Pezaru još iz vremena Kićanovića… Odgovorili su mi da ne vide ni jedan razlog za takvo ponašanje. Neki su mi kasnije u prolazu rekli da sam potpuno u pravu.

Ivković je te večeri silom prilika manje pričao o utakmici:

– Pomenuo sam i da u jednom vekovnom rivalstvu, nekad velikoj netrpeljivosti između turskog i grčkog naroda, nema više ružnih scena i da su nas posle eliminacije Efes Pilsena domaći navijači dočekali aplauzima ispred autobusa. Po meni, nijedno zdravo rivalstvo ne mogu da ugroze kojekakvi pokliči s tribina.

Uprkos svim obavezama, strastveni golubar Ivković se i u Atini druži sa golubovima kojima „pripada” jedna klauzula u svakom njegovom ugovoru (nisu se selili iz Beograda samo dok je radio u hladnoj Rusiji). Prekjuče su igrači imali slobodno prepodne, pa je to bila prilika da provede par časova sa svojim šampionima u dugom letenju.

A. Miletić