Obuća sve lošijeg kvaliteta

Obuća koja stiže na tržište Srbije sve je lošijeg kvaliteta. Prošle godine gotovo 20 odsto ukupnih žalbi kupaca odnosilo se na prodavnice obuće, i kvalitet cipela, pokazuje Nacionalni izveštaj o najčešćim žalbama potrošača u 2011. godini koje je objavilo Ministarstvo trgovine.

I pored toga tek od sledeće godine možemo očekivati uvođenje novih standarda kvaliteta koji će biti usaglašeni sa evropskim. U Ministarstvu ekonomije nam je potvrđeno da će se tek 2013. godine raditi na izradi novih pravilnika. Reč je o usklađivanju sa direktivama EU, odnosno usaglašavanju sa Naredbom o uverenju za kvalitet proizvoda u skladu sa standardom FAO 011 koji propisuje način obeležavanja sirovinskog sastava, veličine i održavanja tekstilnih i proizvoda od kože.

U Ministarstvu trgovine napominju da zakonom nije propisana obaveza proizvođača niti uvoznika da dokazuje kvalitet robe već samo mora da je deklariše u skladu sa zakonom. Kako to izgleda u praksi svedoče nebrojeni pozivi čitalaca „Potrošača” koji pokušavaju da ostvare svoja prava i zamene obuću ( najčešće skupo plaćenu) koja se uništi posle samo nekoliko nošenja. Česti su slučajevi da posle svih natezanja i pregovora ostanu bez ikakvih izgleda da će im šteta biti nadoknađena.

I na globalnom nivou, ekspanzija kineske industrije obuće pominje se kao osnovni krivac sve lošijeg kvaliteta cipela. Postoje pojedinačni pokušaji država, kao recimo Italije pre nekoliko godina, da suzbije uvoz i pozabavi se kvalitetom i bezbednošću obuće koja se prodaje njihovim građanima. Već neko vreme na internetu se oglašavaju specijalizovane inspekcije za kontrolu proizvođača obuće u Kini, Indiji i Vijetnamu koje nude usluge trgovcima širom sveta, ukazujući im na najčešće greške u radu proizvođača. Recimo, propuste u šivenju rubova, lepljenju, korišćenju različitih i loših materijala za postavu, unutrašnji deoobuće.  

Na prošlogodišnjoj američkoj listi od 10 najčešćih reklamacija, visoko mesto takođe pripada žalbama na kvalitet obuće, ali nikako ne prvo kako je to slučaj u Srbiji.        

Uvozni pravilnici su zastareli

–Srbija je postala deponija i Evrope i zemalja Dalekog istoka. Došli smo do toga da tu robu ne možemo da povučemo sa tržišta na osnovu postojećih zakona ili pravilnika – izjavio je nedavno za agencije Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Kako smo već pisali zbog učestalih pritužbi na kvalitet obuće renomiranih proizvođača, Nacionalna organizacija potrošača Srbije krajem godine uputila je ovim povodom saopštenje Svetskoj organizaciji potrošača. NOPS je ukazao da se u akreditovanim kontrolnim kućama koriste zastareli standardi i propisi koji nisu podesni za utvrđivanje uzroka nesaobraznosti robe. 

Papović ističe da se borba NOPS-a za izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača nastavlja i izražava uverenje da će prvi segment koji će rešiti ekipa eksperata koja je došla iz EU na osnovu IPA projekta biti izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača.

Predsednik NOPS-a je rekao da se najveći broj primedbi potrošača organizacijama potrošača odnose na odeću i obuću, što je, kako je istakao, poražavajuće.

– Zakonodavac se potrudio da u Zakonu o zaštiti potrošača „napravi” neke članove koji poništavaju zakon. Tu je nastao prazan prostor, koji nesavesni trgovci maksimalno zloupotrebljavaju, svesni da su pravilnici o kvalitetu i mnogi pravilnici kad je u pitanju uvoz robe zastareli i neprimenjivi– rekao je Papović.

Kontrola deklaracija

Većina obuće na tržištu Srbije deklarisana je za suvo vreme. Pravilnici koji regulišu na koji način se deklariše razlikuju četiri tipa obuće– za suvo vreme, za kišu, kućnu i sportsku obuću. Dobro obratite pažnju, svaka vrsta opisa na zimskoj čizmi tipa „za hladno i suvo vreme” može da znači da se trgovac ili proizvođač unapred ograđuje ako se dogodi da propušta vodu.

Na sportskim patikama na čiji se kvalitet kupci često žale ne mogu se, osim u retkim slučajevima, videti precizniji podaci kojoj vrsti sportske aktivnosti su namenjene (za šetnju, fudbal, trčanje) Zbog toga su kupci sve češće u sporovima sa trgovcima oko utvrđivanja razloga zbog čega se obuća rašila, pocepala ili joj se oštetio đon.

Provera deklaracija je posao tržišne inspekcije koja bi posle ovakvih informacija iz Nacionalnog izveštaja o položaju potrošača morala redovnije i sveobuhvatnije da se posveti kontroli obuće u maloprodaji.