Turbo folk u kulturnoj ponudi Srbije

Podaci koji govore o tome da odlasci u pozorište, bioskop, na izložbu ili koncert ne spadaju u omiljene aktivnosti srednjoškolaca i studenata nimalo ne iznenađuju ako se uzme u obzir celokupna društvena situacija kod nas i tendencije globalnih kretanja na polju kulturnih vrednosti i potreba mladih. Bez namere da tumačim rezultate istraživanja, želim da skrenem pažnju na neke od uzroka ovakvog kulturnog ponašanja mladih u Srbiji.

Odrastanje u društvu tranzicije i rizika je tako strukturisano da stari oblici socijalnih nejednakosti bivaju zamenjeni novim, a oni se zasnivaju na različitoj distribuciji mogućnosti i pristupu u realizaciji potreba. Iskustvo u rukovođenju rizicima, koji obuhvataju sve sfere života (zdravlje, okolinu, posao, društvenost), kalkulacija i adaptacija na njih, imaju ključnu ulogu u formiranju identiteta mladih. Kada se globalni problemi udruže sa lokalnim tranzicijskim, to stvara još veću nesigurnost, napetost i osećaj gubitništva. Odrastanje u Srbiji skopčano je s velikim pritiskom u pogledu nemogućnosti mladih da realizuju životne planove. Produkcija i reprodukcija krize u ekonomskoj, političkoj i socijalnoj sferi društva, propusti u zakonodavstvu i politici socijalne zaštite, u tesnoj su vezi sa obrazovanjem, zapošljavanjem, karijerom i mobilnošću, a u krajnjoj instanci s kulturnim vrednostima i potrebama. Mladi se nalaze u kategoriji sa natprosečnim rizikom siromaštva, te socijalna isključenost i kriza identiteta trajno oblikuju njihovo ponašanje.

Socijalne nejednakosti, tenzije između centra i periferije i kulturna hibridizacija igraju značajnu ulogu u definisanju profila omladinskih kultura i subkultura. Na osnovu karakteristika lokalne balkanske tvorevineturbo-folk mogu se definisati specifičnosti fenomena kulturne hibridizacije. Turbo folkjenovokomponovana pučka zabava, nastala početkom devedesetih i svesrdno promovisana posredstvom TV i radio kanala. Za kratko vreme je uspela da se etablira kao dominantan model u kulturnoj ponudi Srbije. Već dve decenije TV Pink i Grand produkcija diktiraju poželjne standarde ponašanja mladim ljudima, kroz sadržaje koji su na granici ukusa, a često zalaze u neukus, kič, šund, primitivizam i vulgarnost. Osnovna funkcija ovakvih medija tokom devedesetih bila je da se omogući bekstvo od turobne stvarnosti, da se uguši alternativa, da se zataškaju konflikti. Eksplozijom veštačkog veselja, glamuroznim nastupima i spotovima, sapunskim latinoameričkim serijama, favorizovanjem materijalnih vrednosti i luksuza, instruirane su nove generacije do te mere da turbo-folk postaje mejnstrim u muzičkoj industriji Srbije. Ova specifična pojava, mešavina novokomponovane narodne, rep, hip-hop, tehno i orijentalne islamske muzike, nastala je kao posledica decenijske totalne kulturne izolacije, raspada vrednosnog sistema i ekonomske depriviranosti koja je uskratila mogućnost putovanja i kulturne razmene generacijama mladih. Tome je u velikoj meri doprinelo i stalno iseljavanje mladog, urbanog, najobrazovanijeg sloja stanovništva u protekle dve decenije. Ovaj specifični hibrid je nastao kao odgovor na urbanizaciju sela i ruralizaciju grada, migracije mlađeg stanovništva iz seoskih sredina u urbana predgrađa. Svesno i namerno je forsirana marginalizacija pop i rok kulture. Tako, kulturna praksa mladih ne ostaje samo na pukom prihvatanju vodećih globalnih brendova, već se paralelno koriste i proizvodi iz Kine i Turske, forsiraju TV novele iz Meksika i američki rijaliti programi.

Ako imamo u vidu sve ove manifestacije kulturnog života i vladajućeg sistema vrednosti u Srbiji, ne čudi što su mladima kulturni sadržaji na poslednjem mestu i što će habitus mnogih generacija biti lišen univerzalnih kulturnih vrednosti.

*Viši naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu