Pesme budućeg života naših kandidata

Za koga da glasam, pitam u selu Rušanj poznatog odgajivača cveća, gospodina S. Glasaj, kaže on, za onoga ko ima zmiju u glavi. Kako to? Tako što zmija u glavi znači pamet. Kako da ga nađem? U cirkusu izbora.

Stvarno, veselo je pred izbore. Pesme budućeg života nude nam svi kandidati. U prolazu do pijace zastajem i slušam jednog od njih koji peva. Ja vam nudim bič da ovu vlast rasteramo, sa mnom ni smrt više neće imati moć nad vama. Trčim do drugoga koga sam našao na reci. Još izdaleka ga čujem kako sam govori, kao da se preslišava šta bi rekao biračima. Slušam: Dragi moji birači, voda će vam pomoći. Čovek okupan u vodi se obnovi, kupanje je čišćenje tela i uma od lažnih obećanja mnogih kandidata na izborima. U meni, braćo i sestre, pulsira okean vode i uz pomoć talasa ja ću vas izlečiti kad budem pobedio. Ali ja znam našeg birača, kada mu budem ovo podviknuo on će potražiti od mene pivo i ćevapčiće, razumeće me jer je sit a da li će me i glasati, to ja i talasi ne znamo.

Zna voda koji je govor bolji, jedan talas mi kaže: Ja bih se kandidovao uz ove reči – poredak nove vlasti treba uspostaviti mirno, bez mnogo aktivnosti i laži. Treba pustiti stvari da same nađu svoje mesto. Kandidat na izborima neka govori mirno, ali ne sa prevelikom željom da pobedi protivnike. Pobedu očekuje samo oholi čovek, je l’ te?

Niko od kandidata na izborima nije se izjasnio kao ateista. Taj kandidat bi mogao u svoju korist da kaže da je predsednik hrvatske vlade Zoran Milanović izjavio na televiziji Zagreb da je ateist. Još jedan adut – predsednik Hrvatske Ivo Josipović deklarisao se kao agnostik, rekao je da se postojanje Boga ne može utvrditi, niti dokazati.

Vi se čudite kako ja ovako lepo pišem. To je zbog toga što sam uzimao citate iz knjiga od Kine do starih Grka. Ceo svet je, kaže Tao, veličanstven ali nije pogodan za ostvarenje. Zašto? Zakon? Što je više zabranjenih stvari siromaštvo naroda je sve veće. Obrazovanje? Što je više spretnih ljudi u kulturi sa bradom, stradaju obrijani umetnici. Zašto je teško voditi narod, to je zato što narod mnogo zna.

Tako kažu Kinezi. Da bih nastavio mudro moram da se vratim Grcima. Platon je mnogo pisao o državi i politici pa mi za kraj ove priče o izborima on baš i ne treba Ali mi treba kafana ,,Grk”. Nije to kafana iz antičke Grčke, to je kafana preko puta Palilulske pijace. To je kafančina od pre sto godina. Sada, u vreme izbora, ovde dolaze ljudi iz cele Srbije. Jer ispred kafane, kao nekada Sokrat u Atini, po celu noć stoji čovek. I čini se da taj čovek razgovara sa zvezdama. Od milošte svi ga zovu Deda. Zašto dolazi kod njega mnogo ljudi? Zato što je Deda najbolji čovek u Srbiji za pogađanje tačnih rezultata u sportskoj prognozi. Lako je pogađao rezultate u Srbiji. Ali dobio je ogromne pare kad je pogodio pobednika u auto-trci, i to u Turkmenistanu. Igrao je na lepu svotu i pogodio. Trku je dobio Gurbanguli Berdimuhamedov, inače, predsednik Turkmenistana. Deda je pogodio i pobedu Gurbanguli Berdimuhamedova na predsedničkim izborima, sa 97 odsto glasova. Eto, to je Deda. Dobijene pare uložio je u starački dom na Karaburmi gde inače živi. Ali najviše živi ispred kafane ,,Grk”. Sada, uoči izbora, svake noći oko njega skupljaju se kandidati za izbore. Ne pitaju pošto košta, samo da pokaže na ime koje će dobiti izbore, ili procente raznih kandidata. Deda reče: „Ljubav čini čoveka odvažnim, dobra žena, mnogo dece, skromnost čini čoveka sposobnim da vlada, za njega ću glasati, a vi pogodite ko je taj kandidat”. Ali dan izbora pada na Đurđevdan, tog dana je običaj od starih Grka do kafane ,,Grk” da se ide na uranak koji traje taman toliko da izbori prođu bez mene.