Omladinski žargon

Danas se u lingvističkoj literaturi posvećenoj žargonu sve manje opisuje govor zatvorenih subkulturnih grupa (kao što su zatvorenici, narkomani, navijači), a sve češće se pod opisom žargona podrazumeva opis govora mladih, to jest omladinski žargon. Već samo postojanje termina govor mladihpodrazumeva da postoji i govor starijih i da su mladi i stariji generacijski podeljeni ne samo po sistemu vrednosti i pogledu na svet, već i po jeziku kojim se služe.

Specifičnosti govora mladih zapažaju se prvenstveno u izboru leksike, dok se na ostalim jezičkim nivoima teže uočavaju. Ako ih i ima, kao što je, na primer, upotreba kratkih, strukturno pojednostavljenih rečenica, one nisu izazvane svesnim izborom, već činjenicom da mladi ljudi danas nedovoljno čitaju i ne neguju jezičku kulturu.

I dok nisu svesni drugih jezičkih nivoa u svom govoru, mladi su prilično zaokupljeni leksikom koju koriste. Mnogi od njih namerno upotrebljavaju žargonizme. Upotrebom te leksike oni ne šalju poruku samo starijima da su različiti od njih i da ne žele da budu kao oni, već se, pre svega, obraćaju pripadnicima svoje generacije. Oni time žele da se među drugovima predstave kao buntovni, slobodni, duhoviti, nezavisni od uticaja roditelja i starijih. Tinejdžeri, po pravilu, kritikuju spor, dosadan, konzervativan svakodnevni život odraslih, ali se, istovremeno, prikazuju kao odrasli, ali takvi odrasli koji su drugačiji od svojih roditelja – urbaniji od njih, dinamičniji, slobodniji, opušteniji.

Efektnost žargonske leksike postiže se različitim sredstvima: duhovitim asocijacijama: betonirati se, patosirati se(= napiti se); tvorbenim sredstvima koja se koriste na originalan način: penzos, lažnjak, krelac; skraćivanjem reči: Amer, profa; permutacijom slogova ili glasova: janpi, zonfa (= pijan, fazon), slivanjem: dišomor (= diša+mišomor). Važnu ulogu ima pozajmljivanje reči iz engleskog jezika. Ponekad se one prilagođavaju morfološkim osobinama srpskih reči (na primer spika), a ponekad se preuzimaju bez adaptacije (cool). Omladinski časopisi, posebno oni koji su posvećeni zabavi i modi, vrve od reči iz engleskog jezika, pa u njima čitamo fashion, stajling, shopping lista (ali i šoping), a rubrike u časopisu nose sledeće nazive: Online, Hot stories, My story, Fashion news, Beaty repoter. Ovakav izbor reči treba da pošalje poruku mladima da čitajući ove časopise i oni postaju moderni, uspešni, urbani stranci koji su prevazišli učmalu sredinu u kojoj žive.

Jedno istraživanje žargonizama učenika Prve beogradske gimnazije pokazalo je da ove reči mogu biti višeznačne ili širokoznačne. Tako, na primer, glagol blejati beogradskim sedamnaestogodišnjacima može značiti traćiti vreme, ali i družiti se, zatim odmarati se, pa i dosađivati se. Peglati znači povraćati, ali i tući (nekoga). Ložana je onaj ko lako plane, ali i povodljiva, lakoverna osoba, pa čak i hvalisavac.

Broj žargonizama koji se vezuju za određene sfere upotrebe pokazuje šta to posebno privlači pažnju mladih. Mnogo je žargonizama u vezi sa fizičkim ili duhovnim osobinama, delovima tela, seksom, fizičkim obračunom. Na osnovu broja žargonizama u određenim tematskim grupama lako se može konstruisati profil mladog čoveka u današnje vreme.

Žargonizmi su ekspresivni, slikoviti, zvučni, često ih odlikuje pejorativnost, hiperboličnost, ironija. Žaronizmi su, pre svega, originalni i duhoviti i imaju važnu ulogu u tome da onoga ko ih upotrebljava predstave kao domišljatog, zabavnog i šaljivog, čime on stiče ugled među drugovima.

Za neke predstavnike starije generacije govor mladih je pokazatelj svega lošeg što mlađe generacije i novo doba sobom nose, dok drugi pokušavaju da ga usvoje i da se tako približe mlađim generacijama a da, istovremeno, zadovolje imperativ savremenog sveta da što duže treba ostati mlad. S druge strane, mladi se mogu podeliti na one koji s oduševljenjem gledaju na starije koji pokušavaju da se podmlade koristeći govor mladih i na one koji osećaju otpor prema starijima koji nastoje da pređu u njihov tabor.

Možda je, ipak, najbolje da se svako drži svoje strane i da bude ono što stvarno jeste, a da sa razumevanjem i dobronamernošću gleda na one sa druge strane.

Profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu