Teško vreme za rokere

Kada se na raskošnoj bini okupanoj svetlošću reflektora, prepunoj instrumenata, pojačala, mikrofona... pojavi zvezda večeri, malo kome u publici ne zastaje dah i kod malo koga se ne rađa misao: „Šta bih dao da sam ja tamo gore”?

Te slike i takve misli mnoge teraju da se otisnu u muzičke vode, i to je, uglavnom, dobar podsticaj. Ipak, ono što se „na terenu” najčešće dešava, umnogome je drugačije. Beskonačna, dosadna putovanja, noćenja u ko zna kakvim bestragijama, hrana poslužena na brzinu, preki pogledi lokalnih mangupa, usamljenost… to je ono kroz šta prolazi većina „običnih” muzičara, pogotovo zaljubljenika u rokenrol.

O toj „tamnoj strani” muzičarskog bitisanja svoje mišljenje dao je američki kantautor Bob Siger kroz pesmu „Okrećem stranicu” (Turn The Page), snimljenu 1972.

„To je pesma o životu na putu i problemima sa kojima se suočavaju muzičari dok su na turneji”, izjavio je jednom prilikom autor. „Ona pokazuje drugu stranu muzičarske slave, onu koju publika ne vidi – usamljenost i teške trenutke.” U ovoj pesmi prepoznali su se mnogi iz branše o čemu svedoči podatak da je „Okrećem stranicu” snimljena u bezbroj verzija, a na svetske liste najslušanijih dospela je i u izvođenju američkog benda „Metalika”, koji je pre neki dan održao koncert u Beogradu. I svi koji su je snimali doživljavali su je veoma lično – autobiografski.

Pesma je, prema priči momaka iz Sigerovog benda, nastala na pomalo neuobičajen način. Sve se desilo tokom turneje po američkom zapadu. Umorni od puta, odlučili su da svrate u jedan restoran pored druma. Bilo je to hipi vreme i svi u bendu su nosili duge kose. Ali, ispostavilo se da je lokal u koji su banuli prepun kamiondžija koji kao da su jedva čekali momke „muško-ženskog” izgleda. Sa svih strana mogli su da se čuju komentari: „Jesu li ovo momci ili cure?” Situacija je bila do te mere napeta da je najpametnije bilo povući se što pre, i bez gubitaka. Sutradan je Siger došao sa novom pesmom. Bila je to „Okrećem stranicu”.

Tekst pesme bez mnogo patosa oslikava onu Ameriku koja je izgubljena negde u dubini svoje teritorije, gde su dođoši retka, često i nepoželjna pojava, a jedini događaji tokom dugih večeri jesu ispijanja piva sa komšijama u lokalnoj kafani, neretko i jedinoj u krugu od desetina kilometara. U takvim, izgubljenim, mestima momci na svakog ko je došao sa strane gledaju kao na konkurenta kod domaćih cura. To su te „uprte oči”, koje kao da unapred najavljuju buru i garantuju dobru tuču. Još ako se pridošlica od lokalaca razlikuje po oblačenju, frizuri ili ponašanju…

Džimi Pejdž, gitarista čuvenih britanskih rok grupa „Jardberds” i „Led cepelin”, lično je okusio muke sviračkog bitisanja u Americi: „U pojedinim delovima zemlje muzičari sa dugom kosom bili su prava meta za lokalne nasilnike. Ipak, treba imati na umu da su sedamdesete godine bile drugačije i po tome što tada nismo bili megazvezde, neko koga prepoznaju na svakom koraku, i kome se dive. Bili smo samo drugačiji od mesnih momaka, a to je već bilo dovoljno za sukob.”

------------------------------------------------

Okrećem stranicu

Na dugom i opustelom drumu

Istočno od Omahe

Možeš da slušaš zvuk motora

Kako mumla samo jednu notu

Možeš da razmišljaš o ženi

Ili devojci od prethodne noći

Ali tvoje misli će uskoro biti obuzete drugim

Kao što obično biva

Kada voziš šesnaest sati

Nema mnogo toga da se radi

A više ti i nije do vožnje

Samo želiš da si na odredištu

I eto me,

Ponovo na putu

Tu sam

Na sceni

I dalje

Glumim zvezdu

I dalje

Okrećem stranicu

Ulaziš u restoran

Zabačen pored puta

I osećaš oči uprte u tebe

Dok otresaš hladnoću

Pretvaraš se da ne mariš

A hoćeš da eksplodiraš

Nekada ih čuješ kako govore

Drugi put i ne

Stalno ista stara fraza:

„Da li je ovo muškarac ili žena“

I uvek si brojčano nadjačan

Ne smeš da se suprotstaviš

Tamo pod reflektorima

Tamo si milione milja daleko

Svaki delić energije

Pokušavaš da daš

Dok znoj obliva tvoje telo

Kao i muzika koju sviraš

Kasnije u noći

Dok budan ležiš u krevetu

Sa ehom pojačala

Koji ti zvoni u glavi

Pušiš poslednju cigaretu tog dana

Podsećajući se šta je rekla...

I eto me,

Ponovo na putu…