Prvi korak – vlada u junu

Prvi bitan uslov da Srbija ubrzo ne upadne u privredni i finansijski kolaps jeste formiranje novog parlamenta i nove, što je moguće kvalitetnije vlade. Verujem, bolje reći želim, da se to dogodi u junu. Ako takva vlada bude formirana, ona bi morala, na bazi ozbiljnih, studioznih analiza,da prihvati optimalnu strategiju fiskalne politike i u skladu s tim da predloži rebalans budžeta. Takođe na osnovusvestrane analize, ona bimorala parlamentu predložiti optimalnu strategiju upravljanja, kako spoljnim tako i javnim dugom,i servisiranjatih dugova. Morala bi predložiti strategiju saradnje sa MMF-om, odnosno da li ili ne zaključitinovistendbaj aranžman. Vlada bi, uz dogovor s Narodnom bankom, morala formulisati i dosledno realizovati politiku valutnog kursa.

Vlada bi što pre,na bazi studioznih analiza, trebalo da se izjasni onajboljojstrategijismanjenja javne potrošnje. S obzirom na to da se Srbija susreće s ogromnim problemima deviznog bilansa i servisiranja spoljnog duga, vlada bi trebalo da prekine sa subvencijama stranihkompanija po osnovu zapošljavanja, kao i da se povećaju carinske stope za uvoz robe široke potrošnje.

Imajući u vidu tešku deviznu situaciju, a i nemogućnost brzog povećanja prodaje na domaćem tržištu, kao i smanjenje izvoza u poslednjih šest meseci i krizuu evrozoni, pospešivanje izvoza svim mogućim (dozvoljenim)sredstvima mora biti prioritet nove vlade i raznih državnih institucija. Uz to, vladamora ulagati ogromne napore i odmah i sistematski preduzimati adekvatne mere u cilju privlačenja stranih sredstava, pre svega preko grinfild i braunfildinvesticija, ali i stimulisanjemrasta doznaka i povoljnih kredita koji bi se ulagali u izvozno orijentisane investicije, infrastrukturu, energetiku i sisteme navodnjavanja. U tom cilju, trebalobi veomaubrzati izradukonkretnih projekata kako bi se dobili već odobreni i obezbedili novi povoljni krediti. Naplata poreza od privrede morala bi se obavljati tek po naplati robe i usluga.

Vlada bi morala odmah krenuti u odlučnu borbu protiv korupcije, naročito u sferi javnih nabavki. Umesto politički podobnih na važna mesta u administraciji treba postavljati stručna lica.

Imajući u vidu dosadašnja loša iskustva, većina rečenogsada izgleda kao utopija. Međutim, ako nova vlada ne bude formirana u junu, već, na primer, u septembru, postojeća vlada će, kao i do sada, samo otaljavati tekuće poslove i zemlja će zapadati u sve veću krizu.U tom slučaju ne bi trebalo isključiti i veće socijalne nemire koji bi se teško kontrolisali.

Novi parlament, nova vlada i novi predsednik moraju činiti sve što je u njihovoj moći da se što pre zaustavi produbljivanje krize koja se ispoljava u mnogimoblastimadruštvenog života, a među njima se ističu:kriza identiteta zemlje, kriza vrednosnog sistema, kriza morala, kriza poverenja, kriza pravnog sistema, kriza u sferi politike, kriza psihe velikog broja stanovništva (naročito nezaposlenih) i članova njihovih porodica, demografska kriza, kriza lokalne samouprave, krizavelikog broja gradova, kriza sela, kriza zdravstva, kriza obrazovanja, kriza nauke, kriza kulture, kriza umetnosti, kriza štampe, ekološka kriza, pa čak i kriza Srpske pravoslavne crkve, a posebno kriza, odnosno nedostatak ideje kako zaustaviti i u perspektivi prevazići sve te krize.

Te krize su velikim delom posledica sve teže ekonomske krize, ali one nemalim delom doprinose jačanju ekonomske krize. Zbog toga se istovremeno i sinhronizovano mora preduzimati sve što je neophodno da bi se sveopšta društvena kriza što pre zaustavila i kasnije što brže i potpunije prevazilazila. To sada izgleda kao utopija, ali Nemačka i Japan posle Drugog svetskog rata i Republika Koreja sredinom pedesetih godina prošlog veka bile su u još većoj krizi a ipaksu uspele da u godinama posletoga postignu fascinantne privredne i društvene performanse. Nešto bismo mogli da naučimo iz njihovihiskustava. U tim i mnogim drugim uspešnim zemljama došlo je do društvenog konsenzusa o budućem društvenom i privrednom sistemu, što u Srbiji, nažalost, dosadnije bio slučaj. I zato preti opasnost, pogotovu ako se teško stanje u sferi politike bitno ne popravi, da u Srbiji dođe do brzog privrednog, finansijskog i deviznog kolapsa.

*Profesor univerziteta