Beogradski Robin Hud

Zgrabio je kesu s đubretom. Istrčao iz kuće na ulicu. Levo stanica, desno kontejner. Bus samo što nije. Zavitlao je smeće prema kanti. Po njoj je preturao zabrađeni starčić. Uhvatio je Kešinu kesu u letu. Keša je uhvatio prevoz u letu. Osmotrio prosjaka iz vozila.

„Jadnik... Ali, kako da mu pomognem? Love imam samo za dve pogačice do kraja dana”, premišljao se Keša.

Na sledećoj stanici uđoše otac i sinčić. Stari je nosio harmoniku. Zasvirao. Mališa zapeva, pa skide kapu i krenu među putnike koji su u šeširče stavljali siću.

– Tanak sam s kintom, mali – odbi Keša malenog.

U gradu, Keša spazi ekipu beskućnika. Rasprostrli ćebad na pločniku. Traže dinar. Keša ćutke siđe ka „Bajloniju”. Plaćajući pogačice u pekari, oseti teskobu.

Krenuo je s „bogatim” ručkom uz Cetinjsku. U susret mu naiđe žena bez zuba, bezbojnog tena. Traži zalogaj. Keša nemo produži, pravi se da ne čuje. Čak se smerno zagledao u daljinu. Kako da joj tek tako da parče hrane, nasred ulice? Možda bi tražila još? Pitanja su se nizala u Kešinoj glavi, grickajući savest.

Ispred prodavnice našao se sa drugarom Momom.

– Da nemaš neku siću, burazeru? – upita ga Moma.

Keša se zagleda u njegovo čisto odelo, upeglane pantalone, blistave kožne cipele.

– Zadnje doba došlo, kad ni ti nemaš para… – reče mu.

– Ma, treba da kupim flašicu vode, one, sa mineralima iz Sibira. A imam samo sto evra krupno, pa da ih ne menjam zbog tih dvestotinak dinara. Vraćam ti sutra – reče Moma.

– Vidi, imam ideju. Znam tipa, dole, na „Bajloniju”. Valja evro. Kurs veći nego u menjačnici. Daj lovu, eto me za pet minuta, čekaj me – reče Keša.

Moma ga nepoverljivo pogleda.

– Dobro, tvoj problem – nastavi Keša. – Nudim ti da malo sačekaš pa da još i zaradiš, a ti nećeš...

Moma se predomisli. Izvadi „stotku”. Keša ode s lovom. Razmeni pare. I – promeni pravac. Nađe ženu bezbojnog tena. Kupi joj hranu. Dade pare beskućnicima sa ćebeta. Pođe kući. U busu, opet uđoše otac i sin muzičari. I njih je počastio. „Hvataj i ovu kesu”, doviknuo je onom istom prosjaku kraj kontejnera u njegovoj ulici, bacivši mu zavežljaj pun klope. Ode najzad, spokojan, u dom.

Uzalud ga je Moma zvao na mobilni – Kešin aparat bio je odavno isključen zbog neplaćanja dugova.