Tuširanje na sunce

Subotica – Najteže je da ubedimo ljude da mi sami proizvodimo solarne kolektore, uz smeh kažu za „Politiku” supružnici Hilda Liht i Marinko Rudić Vranić. Ona elektro, on mašinski inženjer već godinama rade u svojoj privatnoj firmi, a od početka je njihovo celokupno usmerenje, poslovni kredo i slogan koji su neprekidno svima ponavljali bila energetska efikasnost.

Njihova upornost se isplatila, pre dve sedmice pri Privrednoj komori Vojvodine formirana je grupacija korisnika obnovljivih izbora energije i proizvođača opreme za tu vrstu energije. Za predsednika grupacije koja okuplja za sada 17 članova izabran je Marinko Rudić Vranić. Grupacija je formirana na inicijativu dr Jovana Vujičića iz PKV, a potpredsednici grupacije su Petar Ćuk iz „Perutnine Ptuj” u Bačkoj Topoli i Aleksandar Fragner iz „Rebina agrara” iz Žitišta.

– To je zaista malo, ali nadamo se da će nas biti više, i što je najbitnije da će se i kod građana razviti svest o važnosti energetske efikasnosti građevinskih objekata i korišćenja obnovljivih izvora energije – kaže Marinko.

Ovi preduzetnici počeli su prvo sa projektovanjem i inženjeringom u oblasti sistema za grejanje i sistema za upravljanje grejanjem, a objašnjavaju da dobro postavljen sistem može da donese uštede i do 30 odsto. Na predlog jednog klijenta razvili su i solarne kolektore koji u potpunosti nastaju u njihovoj radionici, gde su osim njih dvoje zaposlena još tri radnika.

Solarni kolektori prikupljaju energiju dovoljnu za toplovod koji služi za pripremu sanitarne tople vode i kao podrška grejanju. – Uspeli smo da razvijemo hibridni sistem po kojem se energija dobija iz dva izvora: solarnog kolektora i od drugog izvora energije, a njihov odnos zavisi od godišnjeg doba. Tako solarni paneli leti obezbeđuju 100 odsto energije, dok je zimi to oko 30 odsto – objašnjava Marinko.

On dalje objašnjava da sa stanovišta korisnika, način korišćenja nije okrnjen ili izmenjen, ali se uvođenjem solarne energije kao izvora postižu dva cilja – smanjuje se emisija štetnih gasova i efekat staklene bašte, ali i račun za utrošenu električnu energiju, odnosno za drugi energent.

– Jedan solarni panel znači 1.600 kilograma ugljen-dioksida godišnje manje otpuštenih u atmosferu. Primera radi, jedan solarni kolektor zamenjuje dva kilovata struje u domaćinstvu. Ako samo 10.000 domaćinstava postavi jedan solarni kolektor, to znači da troše energiju jedne elektrane od 20 megavata, pri čemu je cena 10.000 kolektora uvek manja od izgradnje jednog bloka elektrane – navodi naš sagovornik.

Osim planinskog dela, naša zemlja je dovoljno osunčana, a zahvaljujući inovacijama solarni paneli ne zavise od spoljne temperature već od količine zračenja. Osim toga, inovacijama je uspeo da uskladi materijal, konstrukciju i tehnologiju tako da trpe razliku od 100 stepeni Celzijusa.

Prilikom korišćenja solarnih panela važno je imati i mogućnosti za akumulaciju prikupljene energije, a Marinko Rudić Vranić i Hilda Liht objašnjavaju da je taj problem u našoj zemlji rešen od početka 2010. godine kada je zakonski ostvarena mogućnost priključenja na elektromrežu putem dvosmernog brojila.

– Otvorena su vrata koja otvaraju veliku kapiju, odnosno uvode mogućnost da elektrodistribucija otkupljuje energiju i od drugih proizvođača. Jedan od prvih zadataka grupacije jeste da organizuje javnu raspravu kako da se regulišu i postave tarife za otkup proizvedene energije – kaže Marinko.

U podsticanju bolje energetske efikasnosti država je povukla prve poteze obezbedivši 1,3 milijarde dinara subvencionisanih kredita za povećanje energetske efikasnosti objekata, od čega milijardu za javne objekte, a ostatak za domaćinstva.

– To su važni koraci jer svi treba da budemo svesni da povećanje udela obnovljivih izvora energije nauštrb fosilnih izvora znači podizanje kvaliteta života za sve – kaže Marinko.