Mi nismo društveni leptiri

Razbili su led pred srpskom publikom daleke 2001. u Hali sportova na jednom od prvih inostranih koncerata posle godina suše. Od tada, dolazili su još tri puta u Srbiju, a posle Beograda i Novog Sada, članovi slavnog engleskog benda „Stereo MC’s”, prvi put će nastupiti u Kragujevcu, na „Arsenal festu”, 15. juna.

Londonski bend formiran 1985, koji iza sebe ima sedam ploča, a svet je osvojio multiplatinastim albumom „Connected” 1992, peti put će svirati u Srbiji, pa Rob Birč, vođa sastava, kroz smeh priznaje da je ljubav između Srba i „Stereo MC’s” uzajamna:

– Kad god smo dolazili, činilo mi se da publika uvek želi da bude sa nama i da uživa. Volimo da sviramo ljudima koji su otvoreni za ono što dajemo i Srbija je zato dobro mesto za koncerte.

Prošle godine objavili ste album „Emperor’s Nightingale”. Rekli ste kako ste, snimajući ga, ponovo učili da stvarate muziku, i da ste konačno izašli iz mraka…

Ako si kreativan moraš iznova da učiš i da otkrivaš nešto novo sa svakom pesmom koju napraviš. Slušajući savremenu muziku, čujem zvuke koje ne znam da stvorim, nove načine kako da se pesma „sklopi” i uvek se pitam kako to ljudima polazi za rukom. I onda eksperimentišem sa idejama i uvek me inspiriše ono što čujem – to nazivam ponovnim učenjem. A, to ima korene u davnim danima kada sam prvi put čuo „Pablik enemi” i „Rebel without a pause”, jer mi je to zvučalo kao muzika sa druge planete. Ili ono što su radili Erik Bi i Rakim, „Bisti bojs”, „Ran DMS”… Pitao sam se kako su to napravili, eksperimentisao, i tako počeo da pravim svoju verziju muzike.

Šta je svet izgubio smrću Adama Jauka iz „Bisti bojsa”?

Čoveka sa najotvorenijim umom u hiphopu. Kreativnost i vizija, kakvu su imali „Bisti bojsi”, danas je retka.

Da li vas je zatekao uspeh trećeg albuma „Connected”?

Nisam toliko bio zatečen, jer ipak to je bio naš treći album i osećali smo da je neminovno da se nešto dobro desi. Znao sam da se nešto zadivljujuće sprema, jer sa svakom narednom pločom bili smo sve bolji. Ali, nisam bio spreman na sve ono što ide uz uspeh i slavu i to je bio šok.

Pa ste „nestali” i vaši poštovaoci su morali da čekaju skoro deceniju na novi album „Deep down and dirty”?

Tri godine smo proveli na turneji i malo smo izgoreli. Izgubili smo putokaz, bar kada je reč o našoj muzici. Tek kada smo 2000. uradili kompilaciju „DJ-kicks”, ponovo smo imali tlo pod nogama. Napravili smo onda i pesmu „Deep down and dirty” i shvatili smo u kom pravcu treba da idemo. A i otišli smo iz „Ajlanda”, osnovali sopstvenu etiketu, i to nam je dalo slobodu da sve radimo na svoj način, onako kako smo oduvek želeli. Snimili smo još tri ploče od tada.

Nikada niste bili tipična uspešna grupa…

Da, nismo društveni leptiri. Ne družimo se sa poznatima, naša imena se ne razvlače po tračerskim rubrikama, od čega u današnje vreme mnogi ljudi žive. Danas ako hoćeš da budeš uspešan, potrebna je propaganda.

Posle 25 godina u poslu, gde pronalazite lepotu u bavljenju muzikom?

Isto kao i na početku – osećaj inspiracije, kada pišeš nešto za šta misliš da je dobro, nezamenljiv je. To me i dalje privlači. I ogoliti muziku je neverovatno uzbudljivo. Ovih dana spremamo novu ploču i nadam se da će izaći 2013. iako je proces izdavanja albuma danas na dugačkom štapu, i muzika u međuvremenu može da se „ohladi”. Zato ćemo da postavljamo nove pesme na naš fejsbuk-profil i učinimo ih dostupnim ljudima pre nego što album izađe.

----------------------------------------------

Skladan muzički brak

Srbija je jedna od stanica na evropskoj turneji benda. Šta vas i danas privlači svirkama, i u čemu više uživate – stvaranju muzike ili koncertima?

Neophodno vam je i jedno i drugo da biste normalno funkcionisali, kao hrana i piće. Volim kad sam u studiju, ali opet na koncertima imaš osećaj koji se ne može ponoviti. Te dve stvari su za mene u skladnom muzičkom braku.