Srpski govoriš, crnogorski zboriš

Podgorica – Jezik u Crnoj Gori poodavno nije sredstvo sporazumevanja već nesporazuma, sporenja, optužbi... IizrekaVuka Karadžića: „Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano”, „prepevana” je na montenegrinskijezik i ona sada glasi: „Piši kao što zboriš, a čitaj kako je napisano”.

Srbi u Crnoj Gori, ni šest godina po osamostaljenju, nemaju ustavno-pravno određenje niti mehanizam zaštite svojih nacionalnih, kulturnih, verskih i inih prava.

Crnogorski jezik je usvajanjem Ustava Crne Gore postao njen službeni jezik iako sena poslednjem popisu stanovništva 2011. godine, 36 odsto stanovništva Crne Gore, nešto manje od 230.000građana, izjasnilo o crnogorskom jeziku kao maternjem, dok je 42 odsto reklo da govori srpski jezik.

Polemika između vladajućeg dvojca Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP) i opozicije ne prestaju skoro dve decenije.

Zagovornici teorije „jedan jezik, jedan narod, jedna država”, pre neki dan optužili su opozicione partije da pokušavaju da „suspenduju ustavni položaj crnogorskog i da nametnu apsolutnu dominaciju srpskog jezika”.
Ustav je crnogorski jezik nametnuo kao jedini jezik koji se koristi u zvaničnim aktima, ali i u obrazovnom sistemu, sve dok u septembru prošle godine nije postignut dogovor da opozicija podrži ustavne promene a zauzvrat nastavni predmet bude crnogorski-srpski, bosanski i hrvatski jezik za osnovne i srednje škole.
O nazivunastavnog predmeta dogovorila se opozicija sa predsednikom Vlade Crne Gore Igorom Lukšićem,uz obavezu da višestranačka komisija pripremi program za taj nastavni predmet, koji bi važio za školsku 2012–2013. godinu, ali umesto programa ostala su samo obećanja.

Jedino što je ostalo posle „rada” komisije su duge polemike, opstrukcije i politikantstvo...

Član komisije profesor Goran Radonjić ovako je ocenio rad komisije i njene domete:

„Predstavnici crnogorske jezičke zajednice pokazali su zapanjujući nacionalizam. Rekli su da oni neće da uče Andrića”. „Jezička zajednica i nacija nisu isto, ali to crnogorski nacionalisti ne žele da prihvate. Za njih je jezik isto što i nacija, a jedan predmet isto što i jedan jezik, i to crnogorski sa 32 slova. Ta logika –jedan predmet, jedan jezik, jedan narod, jedna država, liči na jedan rajh. To je težnja da se diskriminišu svi ostali ili da se asimiluju”, kaže Radonjić.

Potpredsednik vlade i funkcioner DPS-a Duško Marković ocenio je da je uvođenje srpskog kao drugog službenog jezika u Ustav Crne Gore,na čemu insistira opozicija, „suprotstavljeno konceptu Crne Gore kao građanske države”.

Godinama se iz nastavnih programa u Crnoj Gori izbacuju znameniti srpski pisci,a na njihova mesta „ustoličeni su” stvaraoci, delom članovi Dukljanske akademije, Matice crnogorske ili crnogorskog PEN centra.

Budući da je crnogorska nezavisnost dobijena,ali ne uz pomoć glasova Srba,oni su kažnjeni kada je reč o pravu na zapošljavanje, obrazovanjena svom jeziku, o pokušaju otimanja verskih objekata i preimenovanja Srpske pravoslavne crkve, o pravu na zastavu, grb, himnu, o pravu na napredovanjei usavršavanjebez obzira na talenat i rezultate...

Država je „zaslužnim prvoborcima”za nezavisnost pokušala da se oduži osnivanjem Fonda za manjine, i odvojilaim je stotine hiljada evra „zarad namirivanja nacionalnih i kulturnih potreba”. Taj račun pokvarili su Srbi, osnovavši Srpski nacionalni savjet, koji uzima gro tih sredstava. Od tada do danas glavno pitanje u Crnoj Gori je: mogu li Srbi biti manjina? Ili ako nisu manjina, da li su većina. I ono glavno: ko je stavio Srbe u pravni vakuum, u kojem nisu manjina, ali ih nema ni u ustavnom određenju, iako čine trećinu stanovništva. Niko već deceniju iz vlasti nikako da odgovori na pitanje koji suu Crnoj Gori većinski,a koji manjinski narodi.

A kakav je statusSrba u Crnoj Gori najbolje svedoči vladin upitnik o nacionalnoj strukturi zaposlenih u javnim službama koji je pokazao da se većina službenika zaposlenih u državnim i lokalnim organima, njih 79 odsto, izjašnjava kao Crnogorci.Gotovo 85 odsto službenika Uprave policije izjašnjava se kao Crnogorci, a u Agenciji za nacionalnu bezbjednost ih je preko 93 odsto, dok su u beranskom, cetinjskom i pljevaljskom tužilaštvu zaposleni samo Crnogorci.

Crnogorci, sto odsto, rade i u Direkciji za zaštitu tajnih podataka, Državnom protokolu, Generalnom sekretarijatu predsednika, Komisiji za sprečavanje sukoba interesa, Vijeću za prekršaje, Upravi za mlade i sport, Sekretarijatu za zakonodavstvo...

Novica Đurić

-----------------------------------------------------------

U državnim organima 8,5 odsto Srba

Od ukupno 13.900 zaposlenih službenika u državnim i lokalnim organima, 10.985 se izjasnilo kao Crnogorci, 8,5 odsto, odnosno njih 1.194 kao Srbi, 389 službenika ili 2,8 odsto kao Albanci, a oko 4,1 odsto kao Bošnjaci.
Oko 2,3 odsto ili njih 332 izjasnili su se kao Muslimani, jedan službenik izjasnio se kao Rom, 124 kao Hrvati, dok se pod stavkom „ostalo” upisalo oko 0,4 odsto službenika.
Agencija za nacionalnu bezbjednost ima 295 službenika od čega se 275 izjasnilo kao Crnogorci, po pet je Srba i Bošnjaka, šest Albanaca i tri Muslimana.
U policiji, od 4.223 službenika, Crnogoraca je 3.568, 262 se izjašnjavaju kao Srbi, 51 je Albanac, 146 Bošnjaka, 129 Muslimana i četiri Hrvata.

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Ako su Crnogorci i Srbi braća, crkve im nisu sestre.

• Da li i mi da uvedemo boravišnu taksu za Crnogorce, još od 1944. godine!?

• NATO jedva čeka Crnu Goru. Fale im generali.

• Sa Lovćena kliče soko: Ne treba mi drugo oko.

• Navijači sa Cetinja su položili ispit. I kod Hrvata, i kod Albanaca.

• Braćo, nemate vi toliko vrba.

• Ravničarske Crnogorce iz Lovćenca muči nostalgija. Zato dižu planinu između Vojvodine i Srbije.

• Da li je Njegoš bio Srbin ili Crnogorac!? U stvari – da.

• Jedino su kriminalci i političke elite braća. Mi ostali smo po babine linije.

• Srpska imperija je izgubila izlaz na topla mora. Ako ne računamo Herceg-Novi.

• Svaki drugi Srbin je poreklom Crnogorac. A svaki drugi Crnogorac  je Srbin.

Dragutin Minić